Najnovije, sedmo po redu globalno istraživanje trendova na društvenim mrežama, Wave 7, koje sprovodi međunarodna medijska agencija UM, a koje je pre nekoliko dana objavljeno u Londonu, naizgled ne donosi drastične promene. Korisnici interneta širom sveta i dalje intenzivno koriste mogućnosti koje pružaju socijalne mreže, nastavljen je prethodnih godina započeti trend rasta broja pametnih telefona u upotrebi, a na uštrb laptopova i naročito stonih računara. Međutim, ipak se beleže izvesne promene uz sedmi Wave, kojim je obuhvaćeno više od milijarde korisnika interneta u 72 zemlje, između ostalih i oni u Srbiji, te u zemljama regiona Hrvatskoj, BiH, Makedoniji i Bugarskoj.

Tako je, recimo, uočen značajan rast mikrobloginga (na sajtovima kao što je Twitter), jer je pre tri godine tome bilo sklono 14,9 odsto ispitanika, a najnovije istraživanje pokazuje skok na čak 51,9 procenata. Takođe, beleži se izvesno pomeranje interesovanja od društvenih mreža "opšteg tipa" (kao što je na primer Facebook), prema onima koje okupljaju profesionalce, dakle gde je akcenat stavljen na stvaranje poslovnih veza (recimo, LinkedIn), a ne na zabavu. Verovatno je afera "Snouden" polovinom godine uticala i na rast zabrinutosti ispitanika povodom poverljivosti informacija koje ostavljaju na socijalnim mrežama.

- Ove godine je zabeleženo da preko 85 odsto internet korisnika širom sveta redovno koristi društvene mreže. S obzirom da je to jako visok procenat može se izvesti zaključak da je ponašanje ljudi na društvenim mrežama upravo odraz njihovog opšteg ponašanja, ličnosti… Čak i najbanalnija aktivnost na društvenim medijima kao što je kačenje slike tanjira sa jelom koje upravo jedete na Instagram, je podstaknuta nekom ljudskom potrebom. Zato nije više bitno šta se radi na društvenim medijima već zašto.  Ljudske potrebe se ne menjaju, samo se menja način na koji ih izražavamo i sredstva putem kojih to radimo – kaže Katarina Kostić, direktorka poslovnog razvoja u agenciji Univerzal media.

Ona nastavlja da su u agenciji UM kroz istraživanje Wave zaključili da se može odrediti pet osnovnih ljudskih potreba koje definišu naše ponašanje na društvenim mrežama. To su potreba da se stvori veza, da se napreduje, da se nauči i potreba za zabavom tj bekstvom od stvarnosti. Ovih pet potreba se ne menja, ali se tehnologija menja, kao i načini kako ih tehnologija zadovoljava. Naročito je zanimljiv značajan rast priključivanja takozvanoj "brend komunikaciji", odnosno praćenje aktivnosti kompanija koje na socijalnim mrežama promovišu svoje proizvode ili usluge: sa 45,4 odsto u prethodnom istraživanju na 54,8 procenata ispitanih u najnovijem.

Wave 7 pokazuje da skoro polovina ispitanih (43,7%) nema ništa protiv "okruženosti" brendovima na društvenim mrežama, niti protiv davanja ličnih podataka ako to doprineti boljoj usluzi. Četrdeset odsto ispitanika kaže da im je važan aspekt zabave i razonode koju pružaju stranice na socijalnim mrežama povezane sa brendovima. Za tri procenta manje je onih koji će provesti više vremena sa brendom ako im on pruža mogućnost da razviju neke svoje veštine ili sposobnosti. Istraživanje pokazuje i to da će korisnici preporučiti određeni brend osobama iz svog stvarnog ili virtuelnog okruženja ako imaju osećaj da će na taj način nekome pomoći.

- Brojnim kompanijama je aktivnost na društvenim medijima danas jednako bitna kao i svaka druga komunikacija koja podržava njihove brendove. Kampanje se često i započinju na društvenim mrežama i odatle prenose na ostale kanale komunikacija. Da bi brendovi bili uspešni u ovome moraju da se razumeju potrebe ljudi, zašto su na društvenim mrežama, koje su njihove potrebe od navedenih pet – objašnjava Katarina Kostić i dodaje da nije više dovoljno samo pratiti trendove i razumeti procente, oni su često samo pozadinska „buka”, već da kompanije koje žele dobru komunikaciju sa potrošačima moraju da razumeju ljudske motive i razloge koji se nalaze iza ovih procenata i rezultata.

Dobra knjiga:„The Social Employe“, CherylBurgess, Mark Burgess

Fenomen društvenih mreža zaokuplja autore širomsveta. Prethodnih godina objavljeno je mnoštvo knjiga na tu temu. Nesumnjivipoznavaoci su izneli sijaset saveta kako firme mogu da unaprede svojeposlovanje koristeći novu platformu. Jedna od osnovnih ideja je maksimalizacijaprofita uz minimalne troškove. Autori Šarli i Mark Burges idu korak dalje: oniu knjizi iznose hrabru ideju da kompanije mogu da pretvore svoje zaposlene umedije koji promovišu poslovne aktivnosti na društvenim mrežama. Zapravo, to seveć uveliko dešava, a to je da zaposleni u kompanijama, pozicionirani narazliitim nivoima dele svoja iskustva, razmišljanja i informacije sazainteresovanima među kojima su često klijenti i kupci. 

Burgesovi upućujuizazov pogovornicima klasično organizovanih korporativnih komunikacija, kroztakozvana „Makom odeljenja“ (marketing-komunikacje), model koji je ustanovljenšezdesetih godina prošlog veka. Umesto toga, ona zagovara da zaposleni širevesti o svojoj kompaniji. Naravno, podrazumeva se, dobre, a da pri tome neotkrivaju ono što spada u domen poslovne tajne. Potrebno je pametno angažovatiarmiju dobrovoljaca koji predano održavaju svoje privatne naloge na Twitteru,Facebooku, LinkedInu. Iako nije prošlo dugo od objavljivanja knjige, ona većima veoma dobre ocene, kako od strane kritičara, tako i čitalaca.