Terenci: Superiornost na točkovima

20:24

Ljubitelji terenskih vozila usled skupljeg goriva, ali i sve oštrijih propisa o zaštiti životne sredine „beže” od velikih ka manjim modelima iz ovog segmenta. Tako je lane u Evropi prodaja klasičnih terenaca zabeležila znatan pad, dok je plasman malih SUV-va prosto „eksplodirao”, 49 odsto rasta je najbolji rezultat među svim tipovima vozila. Istovremeno, čini se da je tržište najskupljih, premijum terenaca, i pored blagog pada, ostalo stabilno jer za one koji mogu da priušte kupovinu ovakvih auta (koštaju od oko 50.000 evra, pa na više) visoki izdaci za gorivo sigurno nisu problem


Tokom prvih pet meseci 2008. prodaja velikih terenaca u Evropi opala je za oko 40 procenata, izračunali su u analitičarskoj kući JATO Dajnamiks iz Velike Britanije. Trend koji je najpre počeo u Sjedinjenim Američkim Državama, ponajviše zbog poskupljenja goriva, još lane se preselio u Evropu. Prošle godine prodaja velikih terenaca na starom kontinentu bila je manja za 19 procenata u odnosu na pretprošlu. Da loši dani dolaze za ova vozila govori i podatak kako je plasman Hjundaijevog „santa fea” (najprodavaniji „džambo” terenac u Evropi 2006. i 2007) lane smanjen za 9,4 odsto, a u prvim mesecima ove godine za čak 38 procenata.
Međutim, nije sve tako crno kada je u pitanju ovaj specifični segment automobilskog tržišta. Ono što kod nas nazivamo terenskim vozilima, a na Zapadu najčešće označavaju kao SUV (Sport Utility Vehicle) ima još tri „grane”: mali, srednji i premijum modeli. U ovim kategorijama je zabeležen rast prodaje. Tako su mali i srednji SUV-ovi, takozvani „krosoveri” imali bolju prodaju za čak 49, odnosno 22 procenta u odnosu na pretprošlu godinu. Evo i podataka: lane su u Evropi prodato 143.302 mala SUV-a u odnosu na preklanjskih 96.087, a kod modela srednje veličine prodaja je dosegla 608.471 vozilo ili 110.000 više nego 2006.
Iako se od početka godine beleži pad kod prodaje premijum SUV-ova od 9,4 odsto, to je daleko manje u odnosu na klasične terence. Najskuplja vozila u ovom segmentu su lane čak zabeležila i rast plasmana od sedam odsto jer je kupce našlo skoro 400.000 vozila, naspram preklanjskih 370.000. Neki smatraju da je pad prodaje za desetinu tokom prva četiri meseca 2008. najviše posledica iščekivanja novih modela. To, na primer, pokazuje BMW X5, lane predstavljen tržištu ili Audijev model Q7 koji se proizvodi dve godine. Prodaja nove verzije X5 u odnosu na staru porasla je 2007. za 72 odsto, a Q7 je lane zabeležio rast od 25 odsto.

Koncept

Koncept SUV-a vuče korene od terenaca sa polovine 20. veka, prevashodno od čuvenog „džipa” i nešto mlađeg „landrovera”. Potonje „cvetanje” segmenta, naročito u poslednjih par decenija, dovelo je do prave zbrke jer nijedno od mnogih imena ne odgovara u potpunosti. SUV podrazumeva sportska svojstva, mada ga mnoga vozila iz ovog segmenta nemaju. Srećno rešenje nije ni kod nas rasprostranjen termin terenac jer nisu svi SUV-ovi predviđeni za vožnju van puteva (neki krosoveri). Na kraju, ni 4x4, koji označava pogon na sva četiri točka nije dobar jer ga nemaju sva vozila iz segmenta.
Prvobitno su terenci pravljeni na šasijama malih kamiona. Kupcima to nije smetalo, šta više, do pre samo desetak godina adut ove vrste vozila na tržištu bila je robusnost u svakom smislu, što je podrazumevalo „tenkovsku” težinu i potrošnju goriva. Međutim, sa recesijom početkom milenijuma na Zapadu, a i sa aktuelnim rastom cena goriva, interesovanje je počelo da opada. Tome su doprineli i sve oštriji propisi o zaštiti životne sredine, te generalno rasprostranjeno mišljenje kako ova vozila nude nizak nivo bezbednosti putnika.
Proizvođači su odgovorili novim konceptom, takozvanim krosoverom. Reč je o terencima koji su bazirani na šasijama putničkih automobila, što ih čini lakšim, okretnijim, štedljivijim i bezbednijim. Istovremeno, manje ili više su sačuvane karakteristike SUV-ova, mada proizvođači za mnoga od ovih vozila naglašavaju kako ona nisu namenjena za terensku vožnju. U odnosu na automobile najčešće se razlikuju se po tome što im je osnova izdignuta, što imaju pogon na svim točkovima. Kupci su tako dobili SUV po ceni tek malo većoj od one za bolja putnička kola.

Legenda o džipu

Prvi pravi terenac je „džip”. Dizajniran je za potrebe američke vojske, proizvodnja je počela 1941 uoči ulaska SAD u Drugi svetski rat. Za rata je proizvedeno više od 600.000 „džipova”, cena po komadu je bila samo 300 dolara. Vojnici su odmah prihvatili vozilo. Postoji više legendi o tome kako je dobio ime (prototip je bio bezimen). Po jednoj verziji, naziv „džip” je izveden iz termina „za vladine potrebe” (Goverment Purposes - GP ili „dži-pi”). Najzanimljivija priča kaže da su vojnici na frontu vozilo nazvali po neobičnom kućnom ljubimcu Popajeve Olive, Eugenu Džipu koji je mogao svuda da se pentra.
Nekoliko godina kasnije, tačnije 1948. pojavila se druga legenda među terencima, britanski „landrover”. Iz pogona Rovera tada je izašlo prvo vozilo za višenamensku upotrebu. „Landrover” je inspirsan „džipom”, šta više, prototip je izgrađen na šasiji američkog terenca, a kasnije su korišćeni i mnogi njegovi delovi. Vozilo iz Velike Britanije doživelo je neverovatan uspeh, stiglo je do kupaca u većini zemalja sveta. Pokazalo se da je skoro neuništivo, bez obzira u kojim vremenskim i terenskim uslovima se koristilo. Proizvođač tvrdi da je i danas u upotrebi 70 odsto svih proizvedenih „landrovera”.
U narednim decenijama pojavili su se i terenci drugih proizvođača, ali sve do sredine šezdesetih oni su uglavnom služili za vojne ili druge poslove locirane daleko od puteva. Zanimljivo je, inače, da je prvi krosover (terenac na šasiji automobila) bio „moskvič 410” iz 1957. Situacija se promenila 1966. kada je Kajzer Džip promovisao luksuzni „supervagoner”. Ovaj model je ponudio automatski menjač, bogato opremljenu kabinu, krov sa zastakljenim otvorom, čak i klima uređaj. Ubrzo je usledio odgovor iz Land Rovera sa modelom „rejndž rover”, a zatim i čitava serija luksuznih terenaca.

Budućnost

Iako ceo segment trenutno beleži usporavanje, a u onom najstarijem delu i dramatičan pad plasmana, koncept SUV-automobila ipak ima budućnost. O tome svedoče i najskoriji podaci. Lane promovisani Folksvagenov Tiguan postao je pravi hit u Evropi. Za prvih pet meseci ove godine prodato je 34.179 vozila, a liste čekanja za isporuku su duge. Inače, Tiguan je prvi model koji je na starom kontinentu uspeo da „preskoči” Tojotu RAV 4, lane i preklane neprikosnovenog lidera u segmentu srednjih SUV-ova (oko 100.000 prodatih komada u 2007, odnosno 107.000 tokom 2006). Trenutno se mnogo priča o novajliji, luksuznom BMW X6.
Koliko je ova vrsta automobila i dalje popularna, ilustruju i uporedni podaci o prodaji sa drugim segmentima. Lane je u celoj Evropi plasirano ukupno 82,5 hiljade putničkih vozila više klase (Škodin „superb”, Citroenov C6, Pežoov 607, Honda „legend”...) čije cene su približne premijum SUV-ovima, što je oko pet puta manje u odnosu na najluksuznije terence. Tokom 2007. prodato je oko 300.000 velikih minivenova (Ford „s-maks”, Folksvagenov „šaran”, Renoov „espace”, Sitroenov C8...) ili duplo manje od SUV-ova srednje klase koji su im konkurenti po ceni.
Ponuda na celom spektru SUV vozila, od malih do luksuznih je odlična. Proizvode ih, osim firmi sa tradicijom u tom poslu, i sve najznačajnije kompanije iz auto industrije koje do pre samo desetak godina nisu imali takve modele. Da ova vrsta vozila ima budućnost, potvrđuje i često lansiranje noviteta. Kada su u pitanju performanse, auto industrija  proizvodi prilično ujednačene SUV-ove. Zato pri kupovini uglavnom presuđuju nijanse: neki model je okretni, drugi je štedljiviji, treći ima povoljniju cenu, četvrti nudi viši stepen udobnosti, peti donosi inovacije u dizajnu i slično.

Bejbibumeri
Ceo segment je počeo da beleži nagli rast tokom poslednje decenije prošlog veka. Usled ekonomskog rasta na Zapadu u devedesetim, te niskih troškova vožnje, svi su hteli SUV-ove. Vozili su ih mlađani menadžeri, domaćice, studenti. Tada su se na ovom tržištu pojavili proizvođači koji ranije nisu proizvodili SUV-ove. Kao glavna ciljna grupa za plasman označeni su takozvani „bejbibumeri”, pripadnici pomalo razmaženih generacija rođenih u prve dve decenije posle Drugog svetskog rata. Prodaja je išla fantastično, a neki proizvođači su ostvarivali profit veći od 10.000 dolara po prodatom vozilu. A onda je poskupelo gorivo.


Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара