Neobična istorija olimpizma: Detalji koji se ređe pominju
12:42Letnje olimpijske igre u Pekingu plene pažnju globalne publike. U prvom planu su rezultati, rekordi i medalje. Zato po strani ostaje mnoštvo zanimljivih, a malo poznatih detalja kojima obiluje istorija modernog olimpizma
Da li su Letnje olimpijske
igre u Pekingu 29. po redu, kako su oficijelno „numerisane”? Igre u Berlinu
1916. (zvanično šeste zaredom), kao i one u Tokiju 1940. (dvanaeste), te u
Londonu 1944. (trinaeste) nisu održane zbog svetskih ratova, pa je pekinška
olimpijada faktički 26. Ova računica je samo jedna od zanimljivosti iz istorije
modernog olimpizma na koji su veliki uticaj imale međunarodne političke prilike,
te previranja u i oko Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).
Zapravo, nije izvesno da
li su igre u Pekingu 26. ili 27. zaredom. Godine 1906. u Atini su, uz podršku
MOK-a održane Međunarodne olimpijske igre. To je bio kompromis između želje
Grka da se sve olimpijade održavaju u prapostojbini i nastojanja obnavljača
igara Pjera de Kubertena da se one organizuju u različitim zemljama. Pošto je
MOK bio podeljen, odlučeno je da se između dve olimpijade stalno održavaju
Međunarodne olimpijske igre. Od ovoga se, međutim, ubrzo odustalo pa MOK danas
ne priznaje rezultate i medalje iz 1906.
Igre iz 1920. oduzete su
Budimpešti zato što je Austrougarska bila na strani Nemačke u Prvom svetskom
ratu. Dodeljene su Antverpenu, što je obrazloženo kao znak poštovanja prema
ratničkoj hrabrosti Belgijanaca. Inače, igre u Antverpenu će ostati upamćene i
po tome što je takmičenje u jedrenju održano u holandskim, a ne u belgijskim
vodama. Još jednom su igre održane u dve zemlje: nadmetanja u konjičkim
sportovima 1956. upriličena su u Štokholmu, a ne na olimpijadi u Melburnu zbog
australijske zabrane uvoza stranih konja.
Tokom istorije modernog
olimpizma onemogućavani su nastupi više zemalja. Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj,
Bugarskoj i Turskoj, kao poraženima, nije bio dozvoljen nastup na igrama u
Antverpenu 1920. Južnoafričkoj Republici bio je zabranjeno učešće od 1964. zbog
apartheida, sve do njegovog pada. Pomenimo i SR Jugoslaviju koja je zbog
sankcija „preskočila” Barselonu 1992. Tada se prvi i jedini put dogodilo da
sportisti neke zemlje u individualnim sportovima nastupaju pod nazivom „Nezavisni
olimpijski učesnici”.
S druge strane, dešavali
su se i bojkoti. Sovjetski Savez je prvi put učestvovao na igrama u Helsinkiju
1952. Do tada, sportisti iz ove zemlje su se takmičili na Spartakijadi koja je
bila konkurentska manifestacija olimpijskim igrama. Zbog ovog takmičenja mnogi
komunistički orijentisani sportisti iz različitih zemalja bojkotovali su
olimpijade. Igre u Melburnu 1956. bojkotovale su Holandija, Španija i
Švajcarska zbog gušenja mađarske revolucije, a Egipat, Liban, Irak i Kambodža
zbog krize oko Suetskog kanala.
Olimpijadu u Montrealu
1976. bojkotovalo je skoro trideset, uglavnom afričkih zemalja. Razlog je bio
nastup Novog Zelanda. Afričke države su tražile od Međunarodnog olimpijskog
komiteta da zabrani učešće Novozelanđanima zato što su oni imali zajedničku
ragbi ligu sa Južnoafričkom Republikom. MOK nije pristao i usledio je bojkot.
Zbog rata u Avganistanu, na igrama u Moskvi učestvovala je samo 81
reprezentacija. Sledeće igre u Los Anđelesu bojkotovalo je 14 istočnoevropskih
država zbog „antisovjetske histerije u SAD”.
Na igrama održanim pre
Prvog svetskog rata (Pariz 1900, London 1908. i Štokholmu 1912) nastupala je
Bohemija. Reč je o provinciji unutar tadašnje Austro-Ugarske koja je kasnije
zajedno sa Moravskom i Slovačkom formirala Čehoslovačku. Finska je do igara
1920. u Antverpenu nastupala pod ruskom zastavom jer je do sloma carske Rusije
bila njeno autonomno vojvodstvo. Kuba je na igrama 1900. u Parizu nastupila pod
zastavom Sjedinjenih Američkih Država, pošto je punu nezavisnost dobila godinu
dana kasnije.
Uoči početka spektakla u
Pekingu, kod nas se mnogo isticala činjenica da se Srbija pojavljuje na
Olimpijskim igrama prvi put posle 1912. Zapravo, to je jedina olimpijada na
kojoj je Srbija učestvovala pre Pekinga. Na prvim igrama u Atini 1896. kralj
Aleksandar Obrenović bio je jedini strani državnik, ali naša zemlja nije imala
takmičare. Međutim, na tim igrama su u timu Ugarske (nastupala je odvojeno od
Austrije) učestvovala dvojica vojvođanskih Srba, a Momčilo Tepavica je osvojio
bronzanu medalju u tenisu.
Ekonomist, avgust 2008.
OKVIR
1: Omega
Kao
oficijelni merač vremena na olimpijskim igrama, Omega je debitovala je u Los
Anđelesu 1932. Ove u Pekingu su joj 23. zaredom. Kompanija je kreirala više
rešenja za precizno merenje sportskog vremena. Na igrama u Londonu 1948. po
prvi put je korišćen foto-finiš, u Minhenu 1972. merio se hiljaditi deo
sekunde. Više Omeginih inovacija odnosi se na plivanje. U Melburnu 1956.
prdstavljen je poluautomatski merač vremena, u Meksiku 1968. premijerno je
korišćena tehnologija Swim-O-Matic (plivač koji prvi dodirne specijalnu podlogu
na zidu bazena je pobednik). Kasnije je merenje plivačkih rezultata dodatno unapređeno,
dodate su video kamere, obradu podataka su preuzeli kompjuteri...
OKVIR
2: Sporni rezultati
Jedna
od najčešće pominjanih kontroverzi je pobeda sovjetskih košarkaša u finalu
protiv Sjedinjenih Država, na igrama u Minhenu 1972. Amerikanci su tri sekunde
pre kraja vodili sa 50-49, kada je sovjetski trener zatražio tajmaut. U
nastavku igre nastale su peripetije oko merenja vremena, kraj je sviran posle
jedne sekunde. Sovjeti su uložili žalbu, pa je utakmica produžena za još tri
sekunde. To je bilo dovoljno za koš koji je doneo zlato. Članovi američkog tima
su odbili srebrene medalje, one do danas nisu uručene. U Seulu 1988. zlato je
osvojio domaći bokser Park Si-Hun iako je bila očigledna superiornost Roja
Džonsa iz SAD. Ubrzo posle igara, sudije koje su glasale za Si-Huna su
suspendovane.
Постови
0 коментара