U Srbiji se sprovode velike reforme i zato treba jasno reći da je više nego pravo vreme za proces njene integracije sa Evropskm unijom koja, sa svoje strane, treba da napravi korak prema Srbiji, kaže za „Dnevnik” Andreas Šider, državni sekretar za javnu upravu i reformu administracije Austrije. On je juče i prekjuče boravio u Beogradu gde se susreo sa resornim kolegom Milanom Markovićem, kao i sa potpredsednikom vlade Ivicom Dačićem, ministrom životne sredine i prostornog planiranja Oliverom Dulićem, te sa Dragoljubom Mićunovićem, predsednikom spoljnopolitičkog odbora srpskog parlamenta.

Na našem putu ka Evropskoj uniji, reforma državne uprave je označena kao jedan od ključnih elemenata. 

Šta treba da bude prioritet u tom smislu?

- Integracija u Evropsku uniji zahteva razne promene. Tako smo i u Austriji pre 15 godina sproveli mnoge reforme. Najvažnija je efikasnost birokratije. Uzmimo, na primer pitanje izdavanja novih pasoša. Veoma je važno da građani Srbije dobiju moderne pasoše kako bi bio skinut vizni režim. Mi u Austriji nastojimo da pružimo najkvalitetniji servis, kako preduzećima, tkao i pojedincima. Svi imaju pravo na dobru uslugu vladinog aparata. O tome sam razgovarao sa srpskim ministrom za državnu upravu, takva razmena iskustava doprinosi postizanju optimuma u pogledu kvaliteta javne uprave.

Kakve prepreke i izazovi su mogući, posmatrano na osnovu iskustva novih članica Unije iz Istočne Evrope, koje su svoju upravu reformisali pre nego što su se integrisali u EU? Možda je moguće napraviti poređenje i sa Austrijom, pošto državna uprava u Srbiji vuče korene iz starog austro-ugarskog modela.

- Administracija je veoma važna za funkcionisanje države. Bez dobre javne uprave samo bogati mogu zadovoljniti potrebe, a siromašni ne mogu. Adekvatna uprava je ona koja može da obezbedi dobre usluge za sve. Što se tiče EU, najvažnije je biti otvoren i imati službenike opredeljene za rad sa Evropskom unijom. Jedino možete biti uspešni ako imate dovoljno ljudi koji rade sa institucijama EU, koji imaju kontakte. Pripremanje administracije za EU podrazumeva reformu sistema, ali prema našem iskustvu i podučavanje službenika kroz upoznavanje kako Unija funkcioniše. Administracija mora biti spremna da iskoristi maksimum od Evropske unije.

Kakvo je iskostvo sa decentralizacijom u upravljanju novcem iz fondova Evropske unije? Da li odluke u vezi sa tim treba doositi na državnom nivou ili se princip subsidijarnosti pokazao efikasnijim?

- Ja sam pristalica principa supsidijarnosti, mislim da je on neophodan kada je reč o projektima regionalnog karaktera jer se na tom nivou najbolje prepoznaje šta je važno za njihovu uspešnu inplementaciju. Veoma je bitno ko radi na kom projektu, najbolje rezultate će postići administriranje na onom nivou na kome se projekat realizuje. Ako je on regonalni treba da bude u nadležnosti regionalnih vlasti, ako je komunalni, onda u nadležnosti lokalnih samouprava. Naravno, uvek mora postojati neka veza sa državnim nivoom, ali ponavljam da sam ja veliki pristalica regionalne i lokalne uprave ovakvim projektima.

Austrijske kompanije su dosta investirale u našoj zemlji. Šta više, Mobilkom je u Srbiju doneo najveću stranu grinfild investiciju. Koliko je važna reforma državne uprave u cilju privlačenja novih investitora i radi ekonomskog napretka u celini?

- Veoma je važno jer u globalizovanoj ekonomiji svaka sredina mora da pronađe svoju komparativnu prednost u odnosu na druge. To mogu biti ekonomski faktori, stepen razvoja infrastrukture, ali je takođe izuzetno bitno obrazovanje ljudi i kvalitet javne uprave. Kada hoćete da otvorite kompaniju negde, vi želite brz i fer javni servis preko kojeg ćete obezbediti sve dozvole, kao što je koncept „van stop šop” (jedan šalter za sve procedure i formalnosti, primedba autora). To je jedan od krucijalnih momenata koji opredeljuje investitore.

Austrija je priznala samoproklamovanu nezavisnost Kosova zbog čega nismo naročito srećni ovde u Srbiji. Da li regionalna saradnja, na primer između Vojvodine i Štajerske ili u blskoj budućnosti Vojvodine i Salzburga može ublažiti nesporazume povodom kosovskog problema?

- Mislim da je svaka kooperacija najbolja za međuosobno razumevanje i zato sam ja zagovornik saradnje. Veoma mi je drago zbog odnosa Vojvodine sa Štajerskom i Salzburgom, pomenuo bih kooperaciju među asocijacijama opština i gradova u naše dve zemlje. Postoji direktna saradnja između Beča i Beograda, u glavnom gradu Srbije je otvorena bečka kontakt-kancelarija pvodom te saradnje. Mislim da je to najbolje za razumevljanje. U našim međusobnim odnosima imamo još jednu veoma važnu kariku, a to je srpska dijaspora u Austriji. To su ljudi koji razumeju obe strane, koji su voljni da organizuju projekte, investicije. Oni su najbolji ambasadori za obe zemlje.

Kako ocenjujete susrete sa srpskim zvaničnicima?

- Imao smo dobar razgovor sa ministrom za državnu upravu. Razgovarali smo o nekim projektima obuke javnih službenika. Pričalo se i o političkim temama, o evointegracija, Sporazumu o asocijaciji i pridruživanju, o vizma, o tome šta EU treba da uradi, šta Srbija treba da uradi. Razgovori su bili veoma dobri. Ali, i kada smo naveče izašli u grad, shvatio sam da ljudi osećaju kako je Srbija sada na pravom putu, oni znaju da će budućost biti bolja, da Srbija radi prave stvari. Osetio sam jednu jako dobru atmosferu otvorenosti. Mislim da takav trend treba biti prepoznat od strane Evropske unije.

Dnevnik, avgust 2008.