Milan Đulibrk, urednik svih izdanja „Ekonomist mediјa grupe” i poznati ekonomski analitičar je skeptičan u pogledu najava da će prosečna penzija sledeće godine doseći 70 odsto uprosečene plate. On za „Dnevnik” kaže da bi to dovelo do velikog pritiska na ionako „tesan” buxet, što bi izazvalo probleme u podmirivanju drugih izdataka iz državne kase.

- Sve procene ukazuju da bi za takvo usklađivanje penzija sa platama za sledeću godinu bila potrebna dodatna milijarda evra u buxetu. Ako se ima u vidu da nema para za servisiranje dugova prema starim deviznim štedišama i prema spoljnim poveriocima, onda bi milijarda za povećanje penzija dodatno pogoršala situaciju, kaže Milan Đulibrk.

Da li je uopšte moguće uskladiti penzije sa platama na nivou od 70 odsto?

Ne vidim da će to biti moguće sledeće godine. Ako bi se postojeći bruto društveni proizvod opteretio sa milijardom za povećanje penzija, ne bi bilo para za investicije iz buxeta. Ovoj zemlji su potrebne investicije, one će оtvarаti nova radna mesta, a novozaposleni će plaćati doprinose, i tek tada će biti moguće realno povećati penzije. Očekujem da se to dogodi tek za tri do četiri godine

Ako vlada ipak bude pokšala sledeće godine da „namakne” usklađivanje penzija po zahtevima koalicije oko SPS-a, da li će to ugroziti njenu stabilnost?

- Ukoliko se u novoj vladi odluče za takav korak, onda će morati u buxetu da se „reže” nešto drugo. S obzirom da su mnoga prava prema javnim finansijama zakonom regulisana, verovatno će se ići na manje investicije. Podsećam da smo u predizbornoj kampanji, osim obećanja o većim penzijama, imali i najave velikih javnih investicija. Neko od tih obećanja neće biti moguće ispuniti.

Da li bi buduća vlada mogla da progura usklađivanje penzija, oslanjajući se na sredstva iz privatizacije preostalih preduzeća?

- Ne može se večno privatizovati. Osim toga, najgore je ako pare od privatizacije odlaze za tekuću potrošnju ili za pokrivanje deficita. Te pare je bolje investirati u nešto što će na duži rok omogućiti ekonomski rast. Investicije će omogućiti rast bruto domaćeg proizvoda, a tek kada on bude znatno veći, biće realno moguće povećanje penzija.

Prekjuče je Federacija BiH objavila bankrot. U državnoj kasni ostalo je svega oko 200 evra. Priča se da je jedan od razloga i to što su političari davali neumerena predizborna obećanja. Takve priče nedavno smo slušali i u Srbiji.

- Mnoga od predizbornih obećanja nisu ostvarljiva, ali se ona smišljeno daju. Glasovi birača bi se teško osvajali kada bi se govorilo kakva je realna situacija, kako mora da se steže kaiš, kako naš standard prevazilazi nivo koji omogućava trenutno stanje privrede, da trošimo mnogo više nego što zarađujemo i slično. Zato se i daju obećanja, a mnogo toga jednostavno nije realno ostvario.

Dnevnik, jun 2008.