Slika o problemima koji brinu mlade je vedrija od očekivane i oni svoje tinejdžerske drane provode relativno bezbrižno, ali bez naročitog aktivizma, pokazuje istraživanje Instituta za psihologiju pri Filozofskom fakultetu u Beogradu. S jedne strane, roditelji ih štite od brige o egzistencijonalnim problemima, a sa druge društvo im ne pruža uslove za kvalitetniju svakodnevicu, osnovni su nalazi ovog istraživanja. Kada je reč o rizicima kojima su mladi izloženi, stanje je bolje od očekivanog, ali oni ipak postoje, a kao naročita opasnost je istaknut alkoholizam.

Istraživanje „Svakodnevica mladih u Srbiji” sprovedeno je radi izrade Nacionalne strategije za mlade koja bi, zajedno sa akcionim planom za njeno sprovođenje, trebala da bude usvojena ove godine. Istraživači su tražili probleme i rizike sa kojima se suočavaju mladi, njihove vrednosne orijentacije, kao i modele korišćenja slobodnog vremena. Anketa je sprovedena na uzorku od 4.845 učenika od prvog do četvrtog razreda srednjih škola. Obuhvaćena su po dva odeljenja u 26 škola iz devet gradova, od kojih su po tri bila velika, srenja i mala naselja. U Vojvodini ankete su vršene u Novom Sadu, Zrenjaninu i Odžacima.

Srednjoškolci većinu svojih problema ne doživljavaju kao velike ili naročito ugrožavajuće, mada su devojčice i učenici viših razreda senzibilniji po tom osnovu. Među problemima se ističu nedovoljno slobodnog vremena, malo zanimljivh mesta za izlaske i dosada. Oko petine ispitanika muku muči sa depresijom i usamljenošću. 

Kad je reč o rizicima kojima su izloženi mladi, najizraženiji je alkoholizam, pošto se 70 odsto ispitanih napilo prvi put između 14. i 16. godine, 32 odsto se redovno opija, a 10 odsto spada u ozbiljno ugroženu grupu. Prema procenama vršnjaka, u svakom odeljenju puši 30 odsto učenika, 19 odsto pati od neispavanosti.

Većina mladih je zadovoljna načinom na koji provode slobodno vreme, ali se ipak više od polovine žali na njegov nedostatak, za šta najčešće krive školske obaveze. To naročito važi za učenike iz Vojvodine i Beograda, a istraživači to objašnjavaju činjenicom da su obrazovni kriterijumi u tim sredinama viši nego u centralnom delu Srbije. Generalno, srednjoškolci svoje i porodične materijalne prilike ne ocenjuju kao loše, ali istraživači misle da je razlog tome nastojanje roditelja da deci obezbede što više, te da ih ne opterećuju finansijskim problemima.

Mladi vole da konzumerski provode slobodno vreme, a ne na aktivan i kreativan način. O tome govori činjenica da samo 25 odsto srednjoškolaca redovno trenira neki sport (39 odsto ne upražnjava nikakav), da tek 15 procenata ima neki hobi (najčešće vođenje dnevnika ili sakupljanje predmeta). Omladina najviše voli da se zabavlja međusobnim druženjem, i to u kafićima ili diskotekama, te na otvorenom, da gleda televiziju, uglavnom zabavne i muzičke sadržaje. Čitanju knjiga, te odlasku u pozorišta i muzeje, skloniji su mladi čiji roditelji imaju visoko obrazovanje i viši socijalni status. Takvi češće i putuju, ali uglavnom po Srbiji ili Crnoj Gori, dok je samo 10 odsto ispitanih za poslednje dve godine boravilo u Zapadnoj Evropi.

Prema istraživanju najvažnija stavka u životima mladih je mobilni telefon, njega koristi 98 odsto srednjoškolaca, a sa prosečnim računom od 500 dinara mesečno, on je među tri primarna troška (druga dva su izlasci i garderoba). Telefon se koristi za razgovaranje i slanje SMS poruka (u proseku 10 dnevno), ali i za slušanje muzike i radija, fotografisanje, pretraživanje interneta, tako da on, uz druženje i gledanje televizije, uzima najvše slobodnog vremena. Oko 85 procenata srednjoškolaca koristi kompjuter od kuće, ali im on uglavnom služi za zabavu, a sasvim retko i za učenje. Uglavnom se četuje, sluša muzika i igraju igrice, a sasvim retko pišu dokumenti ili šalje pošta.

Kada je reč o vrednosnim orijentacijama, mladi su između 18 ponuđenih ličnih ciljeva, na prvo mesto stavili podrušku prijatelja, ostvarivanje ljubavi, ostvarivanje samostalnosti u odnosu na roditelje, matirjalno obezbeđenje, kao i sticanje ugleda. Među društvenim ciljevima najvažniji su im postojanje uslova za zapošljavanje, besplatno školovanje, suzbijanje kriminala, podizanje standarda, humanije društvo. Ulazak u Evropsku uniju mladima se čini kao najteže ostvarljiv cilj. Oni su generalno nezainteresovani za politiku, naročito devojčice, mada bi većinom ostvarii biračko pravo kada bi ga imali. Od političkih partija, među njima su najpopularnije Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka.

Upitani da navedu uzore, mladi su se više opredeljivali za osobe iz sopstvenog okruženja, pre svega na članove porodice. Najviše srednjoškolaca je kao uzor navelo majku, sledi otac, pa onda starija braća i sestre. Skoro dve trećine mladih procenjuje da u porodici ima osobu kojoj veruje, a čak 93 odsto njih je potpuno ili pretežno zadoljno odnosom sa roditeljima. Kad je reč o ličnostima iz javnog života, naveddeno je čak 109 imena, a među njima su uglavnom muziari, glumci, sportisti i ličnosti koje su često u medijima. Iako niko sa ove liste nije naročito odskočio, istraživači su izdvojili imena Anđeline Žoli, Svetlane Ražnjatović, Ane Ivanović i Novaka Đokovića.

Dnevnik, mart 2008. 

Devijacije

Oko 10 odsto mladih je sklono agresivnom ponašanju, priključivanju sektama ili nasilnim grupama poput skinhedsa i krađi. Prema sopstvenom priznanju pet odsto ispitanih je pušilo marihuanu, a teške droge je probalo manje od jedan odsto srednjokolaca. Istraživači ukazuju da su rezultati po pitanju socijalnih devijacija najizraženije u trogodišnjim stručnim školama.

Stereotipi

Ovo istraživanje je dovelo u pitenje neke stereotipe. Ocenom većine učenika da imaju dobre odnose sa roditeljima osporava se teza o sve većoj otuđenosti unutar porodice i raspuštenosti mladih. Osim toga, ispitanici su opovrgli i neke predrasude o njihovom doživljavanju seksa, jer većina sa telesnim odnosom povezuje čvrstu partnersku vezu, uz odbacivanje promiskuitetnog ponašanja.