Da li je reč o komjuterskom kriminalu kada žena udari muža tastaturom po glavi? Možda bi do pre koju godinu, inače informatički slabopismeni Srbi, na ovakvo pitanje odgovorili potvrdno. Međutim, vremena se menjaju, pa tako na listi američkih službi koje prate sajber-kriminal naša zemlja trenutno slovi za treću u svetu po veštini hakera.

Da nije reč o slavi bez pokrića, svedoči i sledeći podatak. Jedna od najuglednijih korporacija za proizvodnju komjuterskog softvera u svetu, zaposlila je dvadesetak srpskih hakera koji za pozamašne plate „buše” računarske programe i na taj način otkrivaju njihove slabosti. Tako su ovi momci i devojke iz Srbije vratili s one strane zakona i, istovremeno dobro naplatili svoje znanje.

Ali, ovakvi slučajevi sa „hepiendom” su retki, ako se pod srećnim završetkom podrazumeva dosta novca i čiste ruke pred pravdom. Mnogo je više onih koji profitiraju na sajber-kriminalu. Recimo, nedavno je na carini zaplenjen motor marke kavasaki, vredan 28.000 dolara, koji je u našu zemlju stigao kao posledica internet-prevare.

Poznata je i jedna ovdašnja organizovana grupa koja je uspela da „nasanka” prodavce skupih instrumenata, pa su svakojaka svirala počela da stižu u Srbiju. Ovi prevaranti su otkriveni kada je stigao e-mejl jednog Amerikanca čijoj skupocenoj gitari se gubi svaki trag u Srbiji. Prevaranti su najpre uhapšeni, pa oslobođeni, a kada su sa slobode ponovili prevaru, opet su zatvoreni. A onda - pušteni.

Iako nema tačnih podataka, veruje se da srpski hakeri godišnje u svetu izazovu direktnu štetu od nekoliko desetina miliona evra. Na to treba dodati poprilične milione od masovnog kršenja autorskih prava kroz falsifikovanje kompakt diskova. Indirektno, trpi i ovdašnja privreda jer se u ambijentu sveopšte piraterije ne otvaraju radna mesta, recimo u obećavajućoj industriji softvera.

Razni oblici sajber-kriminala u Srbiji su uzeli maha iz nekoliko razloga. Najpre, prevare omogućavaju hakerima da dođu do tuđeg novca ili do vrednih materijalnih dobara uz malu verovatnoću da će biti otkriveni i kažnjeni. Istovremeno, piraterija kompakt-diskova donosi profit i do 500 odsto, što je daleko više nego kod trgovine narkoticima, a rizk od hapšenja i tužbe je i dalje mali.

Zašto je to tako? Iako je Srbija kao članica Inicijative za elektronsku juoistočnu Evropu u okviru Pakta za stabilnost JIE 2002. potpisala Agendu za razvoj informacionog društva i na taj način se obavezala da će brzo usvojiti Strategiju za razvoj informacionog društva, to učinjeno tek prošle godine. Ovaj dokument Srbija je usvojila među poslednjima u Evropi.

Sredinom pretprošle godine na snagu je stupio Zakon o posebnoj organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK), koji je predvideo formiranje posebnih policijskih, sudskih i organa tužilaštva. Letos je pri Okružnom sudu u Beogradu formirano Posebno odeljenje za borbu protiv VTK, ali je zapelo pri osnivanju posebnog tužilaštva.

Zbog toga su desetine predmeta iz oblasti sajber-kriminala zaturene po fiokama, odakle se približavaju granici zastarelosti. Nepostojanje organa za ovu oblast kriminala je razlog što nekažnjeni ostaju slučajevi poput dvanaestočasovnog prekida internet-veze između Srbije i sveta, za koju je izvela grupa tinejxera. Zbog toga je nastala šteta od 10 miliona dinara, ali niko nije odgovarao.

Doduše, postoje i drugačiji primeri, kao što je hapšenje pedofila iz Loznice i Beograda koji su prodavali fotografije i video-snimke sa bludnim radnjama nad maloletnicima. Prvi je zbog obljube osmogodišnje devojčice i namere da snimak tog nedela distribuira Internetom osuđen na 12, a drugi na tri godine zatvora jer je za 50 evra prodavao pedofilski materijal.

Koliko je komplikovan posao otkrivanja sajber kriminala dobro ilustruje primer pomenutog pedofila iz Beograda. Da bi ga otkrili, islednici su satima pročešljavali 4,5 miliona on-lajn veza. Trud se isplatio jer je pronađeno 350 pedofilskih filmova u trajanju od pet do 10 minuta, pri čemu su neke žrtve bile i bebe stare 10 meseci.

Međutim, ovi uspesi su posledica entuzijazma pojedinih inspektora i tužilaca koji se i privatno zanimaju za informacione tehnologije, a ne plod rada sistematski organizovanih i dobro opremljenih službi. A one postoje u većini zemalja. Na primer, u susednoj Rumuniji deluju specijalna policija i tužilaštvo sa 45 područnih kancelarija, mobilnim ekipama za brzo reagovanje i slično.

U Srbiji toga još nema, iako suzbijanje ovakvog kriminala zahteva specijalno obučene pojedince, dobro opremljene službe koje rade 24 časa sedam dana u nedelji. Jer, verzirani inspektori za sajber-kriminal kažu, ukoliko se u toku 12 časova od početka istrage ne prikupe ključni dokazi, slučaj kao da nije ni postojao. Za sada, srpski hakeri lepo prolaze jer posao cveta, a država se još rasanjuje.

Dnevnik, januar 2007.

Za sada akcije u inostranstvu

Zbog izrazito nerazvijenog elektronskog poslovanja, niske stope primene komjutera i Interneta od strane građana, elektronski tranfer novca i kupovine na globalnoj mreži još su retka pojava u Srbiji. Zato ovdašnji hakeri uglavnom „operišu” po inostranstvu. Međutim, s razvojem on-lajn servisa za trgovinu i elektronsko poslovanje, nepažljive među nama očekuje gorko iskustvu, koje su već okusili građani visokorazvijenih zemalja. Kako sada stvari stoje, velika je verovatnoća da nas „preveslaju” baš hakeri iz Srbije.