Ipak, kako se revolucija, koja na Kubi traje više od četiri decenije, ne izražava samo novcem, turistički poslenici na ovom karipskom ostrvu ističu jedan poseban soj gostiju. To su mladići i devojke iz celog sveta, koji u kubanskim zabitima rade teške fizičke poslove, a u pauzama slučaju moralno-politička predavawa.

Revolucionarni turizam seže u 1969, kada je 500 mladih Amerikanaca došlo na Kubu radi seče šećerne trske. Od tada, oko 55.000 qudi prošlo je kroz skromne kolibe bez sanitarnih čvorova. Iz kolektivnog smeštaja ovi turisti svakog jutra odlaze na poqa  gde čiste livede od kamewa ili rade slične poslove. Bude se uz revolucionarne pesme i jedu presan pirinač.

Kako tronedeqni aranžman košta 350 dolara, a broj zainteresovanih ipak nije velik, finansijski efekat za Kubu je skoroman. Ali, onaj politički je od prvorazrednog značaja. Pred domaćom publikom, lideri iz Havane imaju argument da širom sveta postoje poklonici kubanskog puta. Revolucionari se nadaju da na međunarodnom planu ovaj vid truzma doprinosi ugledu zemqe.

Gosti na Kubu dolaze posle moralno-političke pripreme u svojim zemqama. Oni često pre ili psle revolucionarnog paket-aranžmana postaju predani aktivisti Kubanske solidarnosti, međunarodne mreže koja radi u korist vlade u Havani.

Revolucionarni turizam nije, zapravo karakterističan za Kubu, niti je tamo izmišqen. U ovoj priči svakako možemo pomenuti praksu druge Jugoslavije. Kuća cveća na beogradskom Dediwu, gde je sahrawen Josip Broz Tito, spadala je tokom 80-tih godina prošlog veka među najposećenije destinacije u zemqi. Monumentalni spomenički kompleksi, posvećeni bitkama iz Drugog svetskog rata bili su neizostavna odredišta ekskurzija.

Šta više, neka novija iskustva pokazuju da revolucionarni turizam može da dobije i komercijalnu dimenziju. Pre par godina u Boliviji je za turiste i poštovaoce argentinskog revolucionara Ernesta Če Gevare otvorena staza koja sledi wegovu posledwu životnu etapu.

Staza vodi posetioce putem kojim se Če sa svojom braćom po oružju kretao kroz sela i udaqene predele Bolivije pre nego što ga je vojska uhvatila i ubila oktobra 1967. Posetiocima je potrebno pet dana da prođu Čeovim putem. Na toj ruti obilaze Kebradu del Juro, gde je raweni Če Gevara zarobqen, a potom selo La Igeru, u kojem je ubijen, da bi stigli do Vaqegrande, grada u kome je bilo izloženo wegovo beživotno telo.

Mnoge stare žene iz tog grada i danas održavaju mesto za koje kažu da je posvećeno „svetom Čeu". Projekat Gevarine staze  finansirale su bolivijska vlada i međunarodne nevladine organizacije kako bi se siromašnim seqacima tog dela Bolivije omogućilo da dođu do posla i zarade.

Zanimqiva inicijativa postoji i u susednoj Hrvatskoj. Turisti će možda uskoro dobiti mogućnost da se, pošto plate, nađu u situaciji u kojoj su bili zatvorenici na Golom otoku, a ponuda će obuhvatiti i težak fizički rad, lošu hranu i noći u samici.

Plan arhitekte Josipa Modrića da od zatvora na Golom otoku napravi turističku atrakciju naišao je na podršku nekih lokalnih političara u hrvatskom primorju, pa čak i bivših robijaša, koji su spremni da rade kao turistički vodiči.

- Ukoliko želite da iskusite mučewe kakvo su doživeli zatvorenici, pridružite se - poručuje je Modrić. Prema wegovoj zamisli, turisti bi dobili robijaške uniforme, tucali kamen i nosili ga na leđima do kamenoloma, a na kraju, posle okončawa „zatvorske kazne”, bili bi nagrađeni diplomom.

Na Golom otoku se svojevremeno nalazilo i do 3.000 robijaša, a zatvor je prestao da radi 1989. godine. Lokalni političari su pokazali interesovawe, ali nisu sgurni da će „odmor u paklu” privući mnogo turista. Modrić najavquje da će kaznene mere nad turistima biti sprovođene uz nadzor stručwaka.

Možda je pridev „revolucionarni” neprikladan, ali se još jedna priča svodi na isto: privući goste. Reč je o američkom gradu Dalasu, čije vlasti žele da ponude turistima posetu mestu na kome je pre više od četiri decenije ubijen Li Harvi Osvald, čovek optužen za ubistvo predsednika Džona F. Kenedija.

Na tom mestu, gde se ranije nalazio podrum policijske stanice, 24. novembra 1963. vlasnik noćnog kluba Džek Rubi ubio je Lija Harvija Osvalda. Televizijski snimak Rubija kako se pojavquje iz gomile qudi i puca u Osvalda, kome policajac u tom trenutku stavqa lisice, obišao je svet.

Dnevnik, jul 2006.