Imidž Srbije: Ide zeka šumom i sretne Srbina...
10:53
I dok se vi pitate šta je bilo dalje, prosečan stanovnik sa Zapada nema dilemu: kad se sretnu zec i Srbin, šuma postaje poprište strašnog masakra u kome malom i nemoćnom zeki sledi fatalan kraj. Mada, tamo, na tom Zapadu, ne gledaju baš svi TV, pa ima i onih koji nemaju pojma o Srbima. Šta više, kada čuju „Srbija” neretko pomisle na Sibir (zbog sličnog izgovora na enleskom - Sajbirija). Marketinški stručnjaci kažu da je baš to najgora kombinacija: jedni se zgrožavaju nad onim što znaju o nečemu, a drugi o istom tom nečemu nemaju pojma.
Na konferenciji posvećenoj novom imidžu i identitetu
države Srbije, održanoj tokom vikenda u Beogradu čule su se različite ideje i predlozi.
Ali, gotovo svi učesnici ovog skupa složili su se da je imidž naše zemlje katastrofalno
loš, da na njemu decenijama nije urađeno ništa konstruktivno i ozbiljno, te da nam
za promenu takvog stanja treba ozbiljna strategija i posvećenost svih društvenih
činilaca, od premijera i njegovog kabineta do službenika na naplatnim rampama i
tetkica u toaletima na graničnim prelazima.
Jedno istraživanje je otkrilo da Srbija tokom
90-tih u britanskoj štampi u gotovo svim natpisima, a bilo ih je poprilično, predstavljana
izrazito negativno. Iskreno govoreći, odavde smo dodavali materijal kojim su se
podražavale predrasude i stereotipovi o Srbima, pa smo uvršteni čak i u udžbenike
marketinga gde naš primer ilustruje kako ne treba raditi kada je u pitanju nacionalno
ime. Odgovor iz sveta nam stiže kroz paklene vizne režime, uzdržanost stranih investitora
ili kao nepoverenje u robu proizvedenu u Srbiji.
Ivan Milošević, direktor „Milošević Kreativ Grupe”
smatra da je naša zemlja oktobra 2000. imala priliku koja se pruža jednom u 100
godina. Tada je moglo da se raskrsti sa dodatašnjim negativnim imidžom Srbije i
da se krene u izgradnju novog identiteta. Ali, nije se desilo ništa, pa smo morali
da čekamo sve do pre par nedelja kada su Crnogorci rekli istorijsko „ne” Srbiji.
Milošević smatra da je ovo popravni za neiskorišćenu šansu iz 2000, ali i procenjuje
da ćemo i ovaj put propasti, ako je suditi po tunjavom ponašanju političara povodom
nezavisne Srbije.
On je ukazao i na činjenicu da je naša zemlja dobila
čak i publicitet u holivudskim filmovima, u kojima su Srbi uglavnom negativci. Milošević
kaže da Srbija ima oštećen brend, ali da ga je moguće popraviti, baš kao što je
aktuelni predsednik Amerike Džordž Buš prešao put od alkoholičara i razvratnika
do novorođenog hrišćanina. Milošević kaže da je Srbiji potrebna strategija za narednih
15 godina, kao i da se moramo pomoriti da će onaj negativan šmek, koji se u svetu
vezuje za nas, još dugo potrajati.
On i još neki učesnici konferencije pomenuli su
primere Grčke i Turske. Ove zemlje su samo koju deceniju unazad važile za izrazito
nerazvijene, zaostale, korumpirane, i u mnogim drugim pogledima autsajdeske sredine.
Promišljenom strategijom, uz mnogo novca potrošenog na pi-ar aktivnosti, Grčka i
Turska su postale poželjne, čak i prestižne turističke destinacije, njihove vlade
uživaju poštovanje u svetu, a strani investitori se ne libe da ulažu u tamošnje
ekonomije.
Milenko Đurić, direktor Pablik Rilejšns Konsalting
Grupe, podsetio je da je srpska vlada raspisala tender za pi-ar agenciju koja bi
radila na poboljšanju imidža Srbije u svetu. Međutim, Đurić ukazuje da jedna od
klauzula podrazumeva određeni godišnji obrt, što favorizuje velike strane agencije,
a u potpunosti isključuje domaće firme iz ove oblasti. Ovaj stručnjak plaši se da
bi takav pristup mogao da motiviše agencije na isisavanje budžetskog novca, pri
čemu bi efekat po imidž Srbije bio kratkotrajan i u drugom planu.
Ne bi bilo prvi put, kaže ovaj ekspert i podseća
da je režim Slbodana Miloševića bio najmio par jakih američkih agencija koje su
plasirale intervjue sa njim u nekoliko vodećih listova. I to je bilo sve, zbog čega
Đurić smatra da, uglavnom, ništa nismo naučili iz prošlosti. Čak je i elementarni
fizički identitet države ostao nepromenjen, pa ćemo tako na neodređeno vreme i dalje
nostiti lične karte i pasoše sa oznakama nepostojeće Državne zajednice ili, čak
i SR Jugoslavije.
Koliko je satanje apatije po ovom pitanju, Đurić
je ilustrovao pričom o lobistima Srbije u Vašingtonu. Oni su zbunjeni i ne znaju
šta da rade, ne zato što su im plate male ili što kasne, već stoga što im iz Beograda,
sa raličitih adresa stižu kontradiktorni zahtevi. Kao u onom vicu: Pitao Bog Nemce
koju bi karakternu osobinu najviše voleli, a oni izabraše da budu vredni. Kada je
pitao Srbe, ovi ga zamoliše da im dadne još malo vremena kako bi se dogovorili.
I tako, još se dogovaraju.
Dnevnik, jun 2006.
Постови
0 коментара