Troje naučnika nedavno najavilo da će početi „proizvodnju” ljudi: Klonirani čovek uskoro među nama

22:58

Eksperimenti već u toku, a kontraverzni naučnici na brojne kritike odgovaraju da je  kloniranje osnovno pravo čoveka i da na taj način neplodni parovi mogu dobiti decu

Najobazriviji su godinama upozoravali da će se svet uskoro suočiti s velikim problemom: neko će negde u jednom tre-nutku pokušati da klonira čoveka, što može dovesti do nesagledivih posledica. Troje naučnika nedavno je pred članovi-ma jednog od komiteta Akademije nauka Sjedinjenih Američkih Država saopštilo kako nameravaju baš to - da kloniraju ljude.

U prvom trenutku zbunjena, svetska javnost ubrzo je energično odgovorila negodovanjem protiv naučnih poigravanja, tobož u ime čoveka i napretka.

Tako su, bar za sada, na jednoj strani ostali Amerikanci Brigita Boisler, direktorka kompanije za kloniranje „Klonajd” i Panajotis Zavos, direktor Andragoškog instituta u Leksingtonu, te Italijan Severino Antonini sa Univerziteta u Rimu. Svi ostali, svrstali su se u veliki tabor protivnika kloniranja ljudi.

Iako suočeni sa salvom kritika, troje usamljenih naučnika tvrde da je kloniranje ljudi pitanje vezano za osnovna ljudska prava.

- Ako želite bebu začetu uz pomoć vaših gena, onda je to vaše pravo - kaže Brigit Boisler.
Brojni istraživači, međutim, upozoravaju na posledice koje bi mogle nastati pri kloniranju ljudi. Meri Fait Maršal, profe-sorka medicine i bioetike  Medicinskog centra na Univerzitetu „Kanzas”, smatra da čovečanstvo prosto još nije spremno.

- Trenutno nismo ni blizu uspešnog kloniranja životinja, zbog čega o kloniranju čoveka ne bismo smeli ni da razmišljamo. Ukoliko bi, pak, eksperimenti sa životinjama dali i najbolje rezultate, nisam sigurna da bi i tada postojali do-bri razlozi za kloniranje ljudi - kaže Maršal.

Međutim, kontroverzna Brigita  Boisler ne odstupa ni za jotu.

- Ne smemo posustati zbog straha od kloniranja koji postoji u javnosti - rekla je ova naučnica pred stručnjacima iz američke Akademije nauka, dodavši da brojni defekti i smrtnost među kloniranom stokom neće pokolebati njenu nameru da klonira ljudsko biće.

Pažnja svetskih medija: Brigit Boisler u Dejli Telegrafu
Boisler je osporila etičke prigovore u vezi s kloniranjem, nazivajući „čistom arogancijom sugerisanje ljudima šta da ra-de sa svojim genima”.

- Treba da budemo u mogućnosti da koristimo svoje gene na način na koji želimo. Pravo na sopstvenu reprodukciju uz pomoć kloniranja je neotuđivo pravo svakog pojedinca - kaže Boisler.
Ova naučnica smatra da je nepotrebna dorada tehnike koja se koristi za kloniranje životinja, smatrajući da postoji „sa-svim dovoljno informacija koje omogućavaju uspešnost kloniranja ljudi”.

Dva druga istraživača, Panajotis Zavos s Instituta u Leksingtonu i Severino Antionori sa Univerziteta u Rimu, najavljuju da će nastaviti istraživanja na području kloniranja ljudi kako bi omogućili milionima sterilnih muškaraca da imaju potomstvo.

Naučnik s Rokfelerovog univerziteta Piter Momberts smatra da bi možda kloniranje ljudi bilo jednostavnije od kloniranja miševa, ali da bi takvi postupci doveli do brojnih deformacija i učestale smrtnosti beba.

Tri naučnika koji su u prvoj liniji odbrane ideje o kloniranju ljudi smatraju da je u budućnosti moguće razviti postupak ranog otkrivanja embriona u kojima postoji poremećaj zbog čega bi bio prekinut njihov razvoj.

Rudolf DŽaniš, profesor na Tehnološkom institutu Masačusets veruje, međutim, da čovek još dugo ili čak nikad neće proniknuti u logiku sopstvenih gena. Ovaj naučnik, kao i milioni drugih zato savetuje - ne klonirajmo se!

Iz svih krajeva sveta stižu zahtevi za globalnu zabranu opasnih eksperimenata

Generalna Skupština UN raspravlja o kloniranju

Najglasnije negodovanje u vezi s kloniranjem poslednjih dana stiže iz Vatikana. „Ako bi bila prihvaćena tvrdnja da je kloniranje ljudi izraz čovekovog napretka, onda bi se moglo reći i da su eksperimenti nad ljudima u Hitlerovim logorima bili avangardni” rekao je jedan zvaničnik Svete stolice.

Lev Kiselev iz Ruske akademije nauka smatra da se nekako može  i prihvatiti testiranje nad životinjama, ali da je krajnje nemoralno sprovoditi eksperimente kloniranja s ljudima. A u Nemačkoj, gde je Hitler samo pre nekoliko decenija maštao o stvaranju „superiorne rase gospodara”, kloniranje je tema koja je uzburkala javno mnjenje kao malo šta poslednjih godi-na.

„Kontrirajući ostatku naučnog sveta, neki istraživači izgleda da ne poznaju etičke granice. Svako ko želi da klonira ljude kako bi tobož pomogao neplodnim parovima da dobiju potomstvo, zapravo podražava njihove sujete” piše konzer-vativni list „Di velt”.

Detlev Genten, profesor molekularne medicine i član Etičkog saveta nemačke vlade je izjavio za nacionalnu televiziju ZDF da je izričito protiv svih nastojanja kloniranja čoveka. Nazivajući naučnike koji nameravaju da vrše eksperimente nad ljudima neodgovornim, on je pozvao međunarodnu javnost na usvajanje obavezujuće internacionalne konvencije koja zabranjuje kloniranje ljudi.

Međutim, moguće je čuti i drugačija mišljenja, koja stoje na stanovištu da javnost treba da sačuva „otvoren um” prema svemu što je novo, pa tako i prema kloniranju ljudi.

U uvodniku levičarskog lista „Libarasion” u Francuskoj podržan je nastavak istraživanja u oblasti kloniranja sve dok ne bude postignut međunarodni konsenzus u vezi s budućnošću ove „nauke”.

„Ne smemo dozvoliti da se širi panika u ime religioznih uverenja koje deli ograničen broj ljudi čime se ugrožavaju uni-verzalne vrednosti, u šta spada i čovekova potreba za saznanjem i ispitivanjem”, piše ovaj list.

Francuski „Soar” tvrdi kako je nemoguće izbeći istraživanja u oblasti kloniranja, zbog čega je bolje da ta oblast bude re-gulisana propisima, umesto saterana u ilegalu.

„Neka istraživanja u vezi s kloniranjem zaista počnu, ali na način koji omogućava javnosti da bude upoznata sa svim dometima tih eksperimenata „, piše „Soar”.

Istovremeno, francusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da su ova zemlja i Nemačka zatražile od General-ne skupštine Ujedinjenih nacija da na sledećoj sednici raspravlja o kloniranju. Dve države predlažu međunarodnu konven-ciju koja bi zabranila kloniranje u svrhu reprodukcije čoveka.

Inače, kloniranje ljudi već je zabranjeno u Velikoj Britaniji, Belgiji, Danskoj, Nemačkoj, Holandiji i Španiji. U Sjedinjenim Američkim Državama, ustanovama koje se finansiraju iz javnih prihoda, je zabranjeno da vrše istraživanja u ovoj oblasti, a bivši predsednik Bil Klinton svojevremeno je zatražio od privatnog sektora da se takođe suzdrži od eksperi-menata sa kloniranjem.

Predlog američkog zakona koji predviđa oštre zakonske i novčane kazne za vršenje ekperimenata u oblasti kloniranja, prihvaćen je od članova Kongresa, a DŽordž Buš je najavio da će potpisati zakon čim on bude izglasan u Senatu.

Šta su pravi motivi troje naučnika?

„Isus je bio kloniran”

Osim o kloniranju čoveka, poslednjih nedelja se raspravlja i o motivima koji navode troje naučnika da se upuste u eks-perimente s kloniranjem ljudi.

- Oni žele slavu. Hoće da postanu prvi koji su to uradili. Zbog toga se poigravaju s osećanjima ljudi koji nisu u stanju da dobiju potomke zbog neplodnosti. To je istovremeno tragično i žalosno - kaže Meri Maršal.

Kompaniju Brigite Boisler „Klonajd” osnovala je 1997. sekta „Realian”, čiji pripadnici veruju da su vanzemaljci stvori-li čoveka, a da je Isus vaskrsao zahvaljujući tehnici kloniranja. Brigita Boisler, doskora vanredna profesorka na koledžu Helminton u Njujorku, jedan je od sveštenika ove sekte koja za sada deluje u Kanadi i Švajcarskoj.

Panajotis Zavos i Severino Antonini kažu da će njihova istraživanja pomoći ogromnom broju od 70 miliona neplodnih muškaraca da dobiju potomstvo.

- Kloniranje nije rešenje za parove koji ne mogu da imaju decu. Postoje razni načini lečenja sterilnosti ili u krajnjem slučaju usvajanje dece. Mislim da briga za neplodne parove nije pravi razlog što ovi naučnici insistiraju na sprovođenju eksperimenata - kaže Dan Gehlbah, direktor Medicinskog centra „Ševajn” u američkom gradu Kanzas Sitiju.

Bolnica u Kentakiju, u kojoj je Panajotis Zavos radio, otpustila je ovog naučnika zbog neetičnog ponašanja i ilegalnih eksperimenata. NJegov kompanjon iz Rima Severino Antonini, takođe je bio suočen s italijanskim vlastima.

Šta je zapravo kloniranje?

Vrhunska nauka ili nasilje nad genima

Najjednostavnije rečeno, kloniranje je naziv za stvaranje genetičkog duplikata jedinke čija je ćelija uzeta za osnovu bu-dućeg stvorenja.  U slučaju kloniranja čoveka to bi značilo da ćelija s dezoksiribonukleinskom kiselina (DNK) bude usa-đena u jajašce iz koga je prethodno uklonjen sav genetski materijal. U komplikovanom procesu, ovakvo jajašce bilo bi kultivisano u embrionu koji naknadno biva usađen u matericu žene. Krajnji rezultat trebalo bi da bude rođenje bebe čije bi ćelije bile iste kao i ćelija osobe od koje je novorođenče klonirano.

Za razliku od gena prenetih putem sperme muškarca i onih u jajašcetu žene, DNK iz odrasle ćelije nije hemijski podo-ban za normalan embrionalni razvoj. Zato postoji bojazan da bi rađanje takve dece pratili brojni psihofizički defekti.

Nivo uspešnosti prilikom kloniranja životinja zabrinjavajući je, upozoravaju neki naučnici. U mnogim laboratorijama manje od 10 odsto životinja podvrgnutih eksperimentima preživi. Većina začetih plodova ugine u utrobi majki. Klonirane životinje koje budu uspešno porođene, imaju deformacije.

Hitler neponovljiv?

Klonirani ljudi bili bi genetički identični s donatorima koji bi obezbedili nukleus sa ćelijom.  Međutim, pošto su ljudi veše od prostog genetskog produkta, klonirane jedinke - ako bi bile normalne - razvile bi sopstvene ličnosti, karakter, in-teligenciju, talente pošto još nema nagoveštaja da je moguće klonirati identične umove.

To znači da čak i ako neko želi, ne može se prosto umnožiti kloniranjem. Ako biste se klonirali nekoliko puta, ne biste uspeli da „proizvedete” sebe, pošto je svaka pojedinačna ljudska individua jedinstvena.

Klonirani Hitler ne bi nužno postao masovni ubica, kao što ni klonirana Majka Tereza ne bi morala da bude humanitar-ni radnik.

Nemoguće je takođe napraviti prostu kopiju porodičnog člana ili istorijske ličnosti na osnovu kloniranja ćelija njihovih leševa. Isto je i sa zamrznutim leševima, jer su za kloniranje potrebne žive ćelije sa DNK.

Doli

Kada je doktor Ian Vilmut u februaru 1997. objavio da je sa saradnicima u Škotskoj uspeo da klonira odraslu ovcu, svetska javnost je reagovala uzbuđeno: bilo je pristalica i protivnika.

Životinja je klonirana uz pomoć ćelije razvijenog embriona ubrzo pošto je on počeo da se formira u jajetu. To je bio prvi put da je neki primerak sisara stvoren od ćelije odrasle jedinke.

Ovo spektakularno dostignuće bilo je kruna višegodišnjih eksperimenata naučnika iz edinburškog Instituta za genetič-ka istraživanja „Rozlin” i biotehnološke kompanije „Therapeutikls”. Cilj tog naučnog poduhvata bio je poboljšanje kon-vencionalnog razmnožavanja,  pa su spektakularni rezultati iznenadili učesnike istraživanja.

U procesu nazvanom „nuklearna transplantacija”, naučnici su izdvojili ćeliju šest godina stare ovce i usadili nukleus koji sadrži genetički materijal (DNK) u oplođeno jajašce druge ovce iz koga je prethodno odstranjeno prvobitno jedro. ]eli-ja i jajašce su spojeni električnim inpulsima. Jajašce je počelo da se normalno razvija u enbrion. Enbrion je kasnije pre-nesen u treću ovcu koja je porodila jagnje koje je genetički identično s ovcom iz koje je uzeta ćelija. Jagnje je nazvano Doli i za sada se razvija normalno.

Koliko je stara Doli?

Dok neki naučnici veruju da će kloniranje ljudi postati uobičajno za 10 do 20 godina, oni oprezniji upozoravaju da je „proizvodnja” ljudi mnogo složenija od kloniranja ovce. To je potkrepljeno podatkom da je do rođenja čuvenog jagnjeta Doli bezuspešno pokušano kloniranje 277 odraslih ovaca. Sjedinjenje ćelije i jajašceta uspelo je kod 29 embriona, a samo 10 ovaca je zanelo. Ceo istraživački poduhvat rezultirao je rađanjem jednog jagnjeta.

Alan Kolman, izvršna direktorka „Therapjutiklsa” - firme koja je finansirala stvaranje ovce Doli, kritikovao je Panajoti-sa Zavosa što je nedavno izneo podatak da je u jednom testiranju devet od deset krava uspešno oteljeno, sakrivši činjenicu da su četiri teleta uginula ubrzo po rođenju .

- Ili Zavos to nije znao, ili smatra da bi smrtnost od čak 50 procenata među novorođenčadima bila prihvatljiva - kaže Kolman.

Inače, velika nedoumica u vezi s kloniranjem životinja jeste koliko ovako stvorena jedinka ima godina. Doli je klonira-na od ćelije šestogodišnje ovce, zbog čega su nukleusi svih njenih ćelija bili stari šest godina kada je ona rođena. Za sada niko ne zna kako će se ovo odraziti na dužinu njenog života i zdravlje. Pa ipak, otkako se ojagnila Doli, klonirano je na desetine ovaca, krava, svinja...

Dnevnik, avgust 2001.


Izjava Mičela Vesta da je njegova firma uspešno klonirala embrion čoveka odjeknula kao prvorazredna senzacija

Ko će pre napraviti veštačkog čoveka?

Posle višegodišnjeg polemisanja, dilema da će čovek biti kloniran više ne postoji. - Na  pitanje kada đe zemljom hoditi klonirani ljudi, izgleda, nećemo još dugo čekati odgovor

Nečuveno! Taj čovek je svojim ponašanjem prevršio meru.“ Ovako bi se mogle sažeti negativne reakcije širom sveta na izjavu Mičela Vesta da je njegova firma „Advansd cel tehnolodži“ iz Masačuseca u Sjedinjenim Državama uspešno klonirala ćelijsku osnovu iz ljudskog embriona. Reagovao je čak i američki predsednik Džordž Buš i to u jeku rata protiv talibana u Avganistanu, rekavši da je Vestov potez primer „lošeg publiciteta i nemorala“.

- Samo želimo da doprinesemo napretku nauke i medicine, bez ikakvih skrivenih ciljeva - brani se Vest od optužbi. Međutim, neki od pristalica biomedicinskih istraživanja tvrde da je kontraverzni naučnik, objavivši vest o kloniranju ćelija iz ljudskog embriona, zapravo naneo štetu osporavanoj naučnoj disciplini.

- Taj čovek je kao noćna mora - kaže Glen mek Gi, koji je prošle godine napustio „Advansd cel tehnolodži“ jer Vest nije poslušao njegove sugestije za marketinško upoznavanje javnosti sa rezultatima rada.

- Sada je otišao u drugu krajnost: previše publiciteta bez razloga - kaže Mek Gi. On ne isključuje mogućnost da je Vest obznanio svoje rezultate u nadi da će kloniranje patentirati kao intelektualnu svojinu.

„Advansd cel tehnolodži“ je zaista dobila patent još u maju, ali za jedan od načina kloniranjea sisara - životinja. Vest tvrdi da ovaj patent daje pravo njegovoj kompaniji da profitira i u oblasti proizvodnje ljudskih ćelija. Međutim...

- Ne izdajemo patente za proizvodnju ljudi - nedvosmisleno odgovaraju iz američkog Patentnog zavoda. Za razumevanje cele situacije, a naročito tvrdnji Mek Gia, važan je podatak da je Vest do 1998. radio u kalifornijskoj kompaniji „Geron“, jednoj od vodećih u oblasti biomedicinskih eksperimenata u SAD.

Vest je ovu firmu napustio zato što uprava nije odobrila njegov plan o osnivanju posebnog odeljenja za kloniranje. „Geron“ je u međuvremenu kupio škotsku laboratoriju u kojoj je klonirana čuvena ovca Doli, pa je u posed firme iz Kalifornije dospeo i patent za trenutno najuspešniji postupak kloniranja sisara - životinja.

Neki u tome vide suštinski razlog Vestovog istupa u javnosti: prigrabiti pre konkurencije ultraekskluzivni patent za kloniranje ljudi - dakle, za oblast koja još nije osvojena, a može doneti veliku slavu i novac.

Vestova prevara?

U seriji napada na Vesta koji dolaze sa svih strana, najteži udarac je stigao od konkurencije.

- To što je Vest objavio i nije baš neka senzacionalna novost. Već neko vreme naučnici iz različitih laboratorija uspevaju da učine ono čime se Vest hvališe - kaže predstavnik „Kutere“, jedne od nekoliko vodećih firmi za biomedicinska istraživanja.

Još 1998. DŽemi Tomson sa Univerziteta u Vinskonsinsu je uspeo da izdvoji ćeliju iz ljudskog embriona. Ovaj univerzitet je dobio i patent za za postupak, čiji krajnji cilj nije bilo stvaranje čoveka neprirodnim putem.

Naučnici iz SAD sve glasnije traže da država finansira istraživanja Kloniranjem protiv bolesti Sjedinjene Američke Države ne bi trebalo da zabrane istraživanja u oblasti kloniranja ljudi. Šta više, administracija Džordža Buša bi trebalo da izdvoji značajna sredstva za ovu disciplinu.

To je generalni zaključak Druge godišnje konferencije za regenerativgnu medicinu, koja je nedavno održana u Vašingtonu. Učesnici su poručili javnosti da  oni nisu ubice tek začetih fetusa, niti kreatori kloniranih ljudi, već naučnici koji žele da istraže i upotrebe sposobnosti čovekovog tela za njegovo samolečenje.

- Nemoguće je zaustaviti ovakva istraživanja. Umesto takvih pokušaja, u ovu naučnu oblast je potrebno uložiti značajna sredstva - rekao je Vilijam Haseltajn, predsedavajući konferencije. Eksperimenti sa ljudskim ćelijama mogli bi da rezultiraju osposobljavanjem nauke da proizvodi sva tkiva sadržana u ljudskom organizmu.

To bi, praktično, omogućilo lečenje raznih bolesti. Moralni problem nastaje, međutim, usled činjenice da je najpogodnija za istraživanje i modelovanje ćelijska osnova uzeta iz tek začetog fetusa. Tokom procesa izdvajanja (moguće je izdvojiti samo nekoliko ćelija) dolazi do uništenja fetusa, što mnogi doživljavaju kao ubistvo tek začete ljudske individue.

Oni koji opravdavaju istraživanja u ovoj oblasti, kažu kako bi se moralna raspra mogla povesti i oko, sada sasvim uobičajnog, začeća u epruveti.

- Sperma i jajašce se zajedno stavljaju u eprovetu kako bi kreirali embrion. Neki od tako dobijenih embriona bivaju stavljeni u matericu, dok ostali propadaju - kaže Hesetlajn. Pojedini naučnici tvrde da, čak, 40 procenata oplođenih jajašaca propadne pre nastajanja trudnoće.

Mičel Vest, čovek oko čije se izjave u pretprošlu nedelju digla „globalna prašina“, takođe tvrdi da ćelijske osnove bivaju izvađene iz ljudskih embriona koji  ni u kom slučaju ne bi poslužili za  rađanje.

- Reč je o najranijoj formi ljudskog razvitka. Protivnici kloniranja ćelijske osnove možda imaju dobre namere zasnovane na moralu, ali oni ne razumeju biologiju - kaže Vest. On poručuje da svrha istraživanja u kompaniji za koju radi nije stvaranje nove ljudske individue Objašnjavajući da se iz jednog embriona mogu razviti blizanci u procesu individualizacije koji nastaje u drugoj nedelji trudnoće,

Vest tvrdi da istraživanja na tek oformljenom embrionu ne predstavljaju uništenje buduće osobe - čak ni u moralnom smislu.

- Proces fiziološke personalizacije kreće sa početkom individualizacije embriona. Ideja da život počinje nečijom  odlukom da dobije potomstvo je besmislena - zaključuje Vest, koji se nada da će ubediti javnost.

Bolesnici izmeću pristalica i protivnika kloniranja

Elani i Skot još se nadaju

Elani Nikolson može jedino da mašta o publicitetu kakav prethodnih dana prati kontraverznog naučnika Mičela Vesta. Ona krstari Amerikom u nadi da će naći donatora zdravih ćelija koštane srži čija bi transplatacija spasila život njenog muža, tek zašlog u četvrtu deceniju. Supruga i majka, skrhana od umora i očajana, ipak još nije izgubila nadu: obratila se Nacionalnom programu za donacije koštane srži, gde je našla dvoje davalaca koji su po svojim fiziološkim karakteristikama idealni donatori.

Međutim, ubrzo je usledelo neprijatno iznenađenje: jedan od davalaca nije hteo, a drugi nije bio u mogućnosti da izrvrši donaciju. I dok se većina ljudi na svetu sprema za predstojeće zimske praznike Elani, njen suprug Skot i njihova desetogodišnja kćer preživljavaju porodičnu dramu. Daleko od  pažnje javnosti, preostaje im da pažljivo slušaju šta govori Vest i slični naučnici, koji najavljuju da će uz pomoć kloniranja  u budućnosti biti moguće lečenje raznih bolesti. Da li će do tada preživeti Skot Nikolson? NJemu i njegovima za sada ostaje samo nada.


Dnevnik, decembar 2001.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара