I muškarci se šminkali
23:20Među ženama mnogo je onih koje bi i zadnju paru potrošile na kozmetiku. Muškarci, opet, uglavnom nemaju razumevanje za tu „žensku“ sklonost, iako im po pravilu lepo sređene žene mame uzdahe i golicaju maštu.
Glasoviti hroničar
Ksenofon je pribeležio kako je Astiages, kralj Medesa, bio ukrašen crtama olovkom ispod očiju, crvenilom natrljanim
na obraze i perikom od lažne kose. A kako kralj, tako i podanici! A da li su se
šminkale podanice, pitanje je na koje istorija nije dala odgovor.
Čak je i prva
kutija za kozmetički pribor pronađena kod Urua, koja je korišćena 4000. godine
pre nove ere, najverovatnije pripadala muškarcu. U njoj beše smešten pribor za
manikiranje i rumenilo za usne.
Iako je
rasprostranjeno uverenje da je Kina kolevka šminkanja, prvi zapisi o kozmetici
nastali su u predinastičkom Egiptu, oko 3750. godine pre Hrista.
Čuvena „thuthuina
kutija“ iz perioda oko 1300. godine sadrži olovke za oči, lončiće sa kremom i uljem
od divljeg ricinusa, koje je korišćeno za čišćenje i omekšavanje kože.
Ženska kozmetika
antičkog doba doživela je vrhunac tek u doba Kleopatre, sredinom prvog stoleća
pre Hrista.
Rimljani i Grci
su se šminkali. Naravno, Rimljanke i Grkinje, takođe. Postoje brojni literarni
opisi, neretko podrugljivi, u kojima su prikazani „zaslužni“ građani i građanke
– sve sa šminkom.
A onda, tokom
Srednjeg veka, sve je palo u zaborav. Nije bilo kozmetike, koja je čekala novi
uzlet.
Ubrzo posle
velikih geografskih otkrića, u Evropu su počeli dopremati različita ulja i
mirise, čije su pristalice postajale sve brojnije. Bejahu to najčešće žene, među
njima i po neki muškarac.
Da je kozmetika i
šminkanje imalo i vatrene protivnike, ukazuje i primer engleskog parlamenta u
kojem je svojevremeno izglasan i zakon kojim su zabranjena „neprirodna pomagala
za lepotu, čija upotreba ima za svrhu zavođenje i prevaru suprotnog pola“.
Dnevnik, jun 2002.
Постови
0 коментара