Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, slobodne zone su predstavljane kao izuzetna šansa za privlačenje stranog kapitala,  što je trebalo da doprinese ubrzanom razvoju. SFRJ se u međuvremenu raspala, a SRJ ulazi u drugu deceniju postojanja međunarodno izolovana, sa katastrofalnim ekonomskim i socijalnim parametrima za "vratom". Ipak, slobodne zone još postoje, iako u njima od stranih investicija skoro da nema ni traga.

Spomenik jednom megalomanskom projektu ili moguća šansa za nadoknađivanje propuštenog po povratku naše zemlje u međunarodne tokove? O tome smo razgovarali sa Minčetom Krstićem, generalnim direktorom Slobodne zone Novi Sad, koja je već godinama najuspešnija u zemlji. Sa 350 hiljada nemačkih maraka na računu i bez i jednog pozajmljenog dinara, ova firma u blizini srušenog Žeželjevog mosta gradi prostor od 7.000 kvadratnih metara.

- Čim se reguliše politički status naše zemlje, bukvalno istog dana ćemo početi da ugovaramo nove poslove. Prvi pozitivni rezultati integracije Jugoslavije u međunarodne tokove će se osetiti baš u slobodnim zonama, pošto strani investitori znaju za naše prednosti i neće oklevati da u stabilnim prilikama ulože sredstava i ostvare profit - kaže Krstić.

S jedne strane gradite nove prostore, a s druge ne očekujete mnogo u bliskoj budućnosti. Nije li to protivurečno?

- Ako industrija ne izvozi, ako ona nema preferencijale, ako je izopštena, nema obrtnih sredstava, kako to očekivati od slobodnih zona. To mogu da kažu laici koji privredu ne poznaju. Slobodna zona uvek deli sudbinu zemlje u kojoj se nalazi. Ako je zemlja interesantna za poslovni svet, onda i slobodna zona postaje atraktivna. Gradimo da bismo bili spremni kada Jugoslavija stekne takve pozicije.

Koliko privreda trpi zbog nepoverenja investitora da ulažu u slobodne zone?

- To možda najbolje ilustruje podatak da je na našoj muci, na izopštenosti Jugoslavije iz sveta, Mađarska napravila 200 trgovačkih slobodnih zona i zaradila ogromne pare, zato što je Jugoslavija morala da se obiđe, kaže generalni direktor Slobodne zone Novi Sad, Minče Krstić. Osim toga, roba iz Jugoslavije je išla tim putem, pa su naši proizvodi zastajali u Mađarskoj, tamo bivali prepakivani i dobijali neke druge nazive.

Čak i kada se normalizuju političke prilike, a zemlja integriše u međunarodnu zajednicu, šta će Jugoslavija moći da punudi eventualnim ulagačima iz inostranstva?

- Ako je Jugoslavija na tako dobrom putu, odnosno dobroj geografskoj poziciji, a jeste na dobrom putu, ako ima relativno izgrađenu infrastrukturu i sposobne kadrove, onda treba iskoristiti tu situaciju i omogućiti stranim firmama i učiniti što liberalnijim okvire za tranziciju robe, za formiranje logističkih centara, za prepakivanje robe i za privlačenje  stranog kapitala od poznatih svetskih firmi.

Kako ocenjujete domaće pravne propise koji regulišu ovu oblast?

- Iako je Zakon o slobodnim zonama iz 1994. dobar propis, on nije obuhvatio sva područja, zato što ni tada nije bilo dogovora između Srbije i Crne Gore, pa su zakon o zemljištu, radnim odnosima i poreskom sistemu doneti na republičkom nivou, a oni su ključni za rad slobodnih zona. Kako stranac može da dođe ako nije rešeno pitanje zemljišta i brojna druga od važnosti za rad slobodnih zona? Osim toga, savezna administracija je donela uredbe koje su suspendovale delove Zakona o slobodnim zonama. Te uredbe bi trebalo odmah ukinuti.

Još početkom osamdesetih, počelo je da se govori o slobodnim zonama kao razvojnoj šansi zemlje. Da li je njihovo osnivanje bilo realno u pređašnem sistemu?

- Tada je postojao objektivan strah da se formiranjem slobodnih zona ne uvede kapitalizam na mala vrata i ne ugrozi postojeći sistem rukovođenja i upravljanja privredom. Jedno je bila priča o velikim mogućnostima slobodnih zona i o šansama koje one donose, a drugo kako je država gledala na to.

Smatam da je u tom periodu propušteno deset godina zlatnog perioda zemlje, pošto je  ona ekonomski dobro stajala i imala veliki ugled u svetu. Da je vlast tada dobro procenila neminovnost tranzicije i privatizacije, ona bi ubrzala formiranje slobodnih zona, kopirala dobra zakonska rešenja iz sveta i omogućila da se na manjim lokalitetima izvrši probna privatizacija i to što se uradi u slobodnim zonama, prenese na ostatak države. Osim toga, na taj način bismo došli do svežeg kapitala, a strani kapital koji bi ušao verovatno bi doprineo političkoj stabilnosti zemlje i verovatno zemlja ne bi ušla u raspad, odnosno u tešku političku krizu u kojoj su se smenjivali ratovi, smatra  Krstić.

Probna privatizacija

U slobodnim zonama treba napraviti probnu privatizaciju. Naš  savetnik, američki stučnjak Džordž Li, predložio je da se novosadska Slobodna zona proglasi pilot zonom za privatizaciju i privlačenje kapitala, ponudivši da sam izradi paket propisa koji bi to regulisali. Time bismo došli u situaciju da u malim, izolovanim područjima izvršimo privatizaciju i uvezemo strani kapital, a kada se taj model pokaže efikasnim, da ga prosto proširimo na celo društvo - kaže Krstić.

Kako privući strani kapital u privredu Jugoslavije

Dobri uslovi privlače investitore

Novi Sad - Institucinalni okvir za direktne strane investicije u našu zemlju su relativno solidni zakoni koji regulišu ovu oblast. Problem je što se drugi zakoni menjaju često, kao oni koji regulišu poreze i devizno poslovanje, zbog čega potencijalni investitori ne mogu čak ni da procene eventualnu dobit od ulaganja u našu privredu - rekao je Predrag Kapor iz Jugoslovenske banke za međunarodnu saradnju tokom okruglog stola "Kako privući strani kapital u privredu Jugoslavije", koji je juče priređen u Vojvođanskoj banci povodom promocije knjige Marijane Vidas Bubanja "Metode i determinante stranih direktnih investicija".

Ističući da je su u svetskim razmerama direktne investicije u prošloj godini porasle za 30 procenata u odnosu na prethodnu, autorka knjige je predočila da strana ulaganja osim kapitala donose nove tehnologije, organizaciona rešenja i zaposlenje velikom broju građana zemalja u koje se investira. Osim razvoja privrede, investicije omogućavaju rast deviznih rezervi zemlje, oslobađanje restrikcija u monetarnoj politici, ali i dobijanje povoljnije kreditne pozicije kod svetskih finansijskih institucija, objasnila je Vidas-Bubanja, ističući potrebu naše zemlje za stranim ulaganjima.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Oskar Kovač nije sporio potrebu za stranim investicijama, ali je upozorio na negativne strane ističući da je profitna stopa koju ostvaruju ulagači često mnogostruko viša od kamatne, koja proizilazi iz dugoročnih kredita.

- Direktne investicije mogu biti značajne u situacijama poput one kada nedostaje kapital, ali one ne mogu biti dugotrajni izvor sredstava za razvoj privrede - rekao je Kovač, koji je objasnio mogućnosti negativnog uticaja stranih investicija na platni bilans i druge privredne segmente.

Naglašavajući da je, uz regulativnu, monetarna stabilnost jedan od ključnih činilaca za motivisanje stranih investitora, profesor Predrag Gavrilović Jovanović sa beogradskog Ekonomskog fakulteta se založio za čvrst devizni kurs "koji bi trebalo da bude sidro vladi koja vodi pametnu monetarnu politiku, ali nikako čvrst, a nerealan kurs".

- Investiranje nije ragbi utakmica u kojoj obavezno neko treba da izgubi. Svi mogu biti dobitnici kada postoje dobri uslovi za investiranje. Realan kurs, pri tome, treba da spreči situacije poput one u kojoj se našao Sovjetski Savez pre raspada, kada su zbog odnosa rublje i dolara sva osnovna sredstva vredela samo 15 milijardi dolara - rekao je Gavrilović Jovanović.

Zdenka Đurić iz Slobodne zone u Novom Sadu je ocenila naša zemlja nema osmišljenu strategiju za nastup na svetskom tržištu kapitala, što je značajan nedostatak uz ograničenja koja postoje zbog međunarodne 

Danas, decembar 1999.

Poljska

U Poljsku, koja je prve značajnije strane investicije dobila 1993. do kraja prošle godine je uloženo više od 30 milijardi dolara. To je pomoglo privredni razvoj, zbog čega je danas prosečna plata u ovoj zemlji oko 500 nemačkih maraka. Ovo je učesnicima okruglog stola predočila Teraza Protes, savetnica poljske ambasade u SRJ, koja je naglasila da bi ovakvi rezultati u privalčenju stranog kapitala bili još bolji da ne postoji komplikovana administrativna procedura u vezi sa realizacijom stranih ulaganja.