"Slobodan Milošević je napustio položaj predsednika Savezne Republike Jugoslavije, kako bi sprečio njen ekonomski i politički raspad i povukao se u vilu, smeštenu sred ekskluzivnog naselja u Beogradu. Zoran Lilić je sada predsednik SRJ, dok je predsednik Srbije Vuk Drašković, a Crne Gore Milo Đukanović. Iako formalno razvlašćen, Milošević je i dalje najuticajnija ličnost u Socijalističkoj partiji Srbije, koja je najača i najbolje organizovana stranka u Jugoslaviji. Veliki procenat Srba i sada podržava Miloševića, a još je više onih koji smatraju da on ne treba biti izručen Haškom tribunalu. Bivši predsednik Jugoslavije i dalje ima jaku podršku u bezbednostnom aparatu zemlje i u vojsci."

Ovo je deo scenarija za simulaciju međunarodnih prilika u oktobru 2000, koju su organizovali profesori i studenti Američkog univerziteta u Bugarskoj, smeštenog u Blagoevgradu. Učesnici internacionalne konferencije "Mir i nacionalizam na Balkanu", tamo održane početkom oktobra, simulirali su politički trenutak budućnosti, u kome su projektovane prilike u svetu, Evropi i na Balkanu za tačno godinu dana.

"Srpske vlasti se nadaju da će Miloševićeva ostavka zadovoljiti NATO, u kome odlazak jugoslovenskog predsednika mogu tumačiti kao pobedu, dok u stvarnosti Milošević i dalje ostaje ključni faktor, koji može da doprinese stabilizaciji ili destabilizaciji prilika u SRJ, kao što je to bio tokom i posle rata u Bosni i Hercegovini."

Predviđanja američkih profesora, koji predaju na AUB i studenata na odeljenju međunarodnih odnosa, nagoveštavaju da će za godinu dana Kosovo biti samo formalno deo Srbije. Većina Srba će biti proterana iz pokrajine, dok će se aktivnosti 50 hiljada vojnika Kfor svesti na spremanje za eventualni napad iz Srbije, koja će želeti da povrati deo svoje teritorije.

U međunarodnim razmerama, shodno scenariju, jedini stvarni prijatljelj Jugoslavije biće Rusija, koja će se takođe suočiti sa gubitkom teritorija tokom sukoba sa pobunjenicima. U odnosu na Balkan, ruska iritiranost će porasti u situaciji faktičke nezavisnosti Kosova, iako će tamo albanski nacionalisti biti sklonjeni sa vlasti. Iz perspektive Rusa, angažman Kfora će postati pokriće za proterivanje Srba.

Tvorci 24 stranice materijala za simulaciju, predviđaju još teže prilike u Rusiji od onih kod nas. Shodno tome, politički trendovi u ovoj velikoj zemlji doneće joj ulogu "minornog igrača na međunarodnoj sceni, čak i u poređenju sa zapadnoevropskim zemljama srednje veličine". Najvažnije oružje Rusije u međunarodnim odnosima biće strah Zapada od mogućih posledica anarhije u ovoj zemlji, predviđaju tvorci scenarija. Situacija u Rusiji oktobra 2000 je sledeća: Aleksandar Lebed je izabran za predsednika u julu 2000, a Genadi Zjuganov je premijer od kada je njegova vlada preuzela kontrulu nad Parlamentom, posle izbora krajem 1999. Njih dvojica će se složiti da Rusija više neće tolerisati dalju ekspanziju NATO i zato će preduzeti političke mere protiv Amerikanaca i njihove imperijalne dominacije u centralnoj i jugoistočnoj Evropi i na Bliskom istoku. Međutim, mogućnosti će im biti ograničene jer će, pored sukoba sa sececionistima, veliki problem biti i beznačajan rast ruske ekonomije, koja će u nekim segmentima zabeležiti čak negativne rezultate u odnosu na 1999.

"Uprkos protivljenju Klintonove administracije, ruske kompanije ulažu sredstva u uništenu srpsku ekonomiju kroz dugoročne investicione projekte, dok se oko dve hiljade ruskih vojnika nalazi na Kosovu. Zalažući se za ljudska prava 200 hiljada Srba iz pokrajine, Rusija se protivi bilo kakvom menjanju spoljnih granica Jugoslavije. S druge strane, oni podržavaju Srbe koji se zalažu za podelu Kosova, što se tretira kao jedno od rešenja."

Oktobra 2000. Amerikanci su svu pažnju koncentrisali na predsedničke izbore, koji treba da uslede za mesec dana. Predizborno nadmetanje između demokrate Ala Gora i republikanca Džordža W. Buša se približava vrhuncu, a jedna od glavnih međunarodnih tema je složena situacija na Balkanu. Inače, Klintonova administracija će biti prinuđena da značajno poveća vojni budžet u 2000. kako bi bili pokrivni rahodi bombardovanja Jugoslavije, pa Americi preti inflacija koja nije zabeležena od sredine osamdesetih. Budžet za odbranu 2000. će, po predviđanima u AUB, biti oko 260 milijardi doalra, što će prevazići ukupna izdvajanja za vojne potrebe svih ostalih zemalja u svetu zajedno.

Svesne materijalnih troškova svoje liderske pozicije, SAD vrše pritisak na evropske saveznike da preuzmu više odgovornisti u pogledu situacije na jugoistoku Evrope. Članice Evropske unije, pak, biće i sledeće godine nesposobne da međusobno uspešno koordiniraju poteze u rešavanju krize na prostoru bivše Jugoslavije. Strah zbog mogućeg ugrožavanja mira, navešće Evropljanje da se i dalje oslanjaju na Sjedinjene Američke Države, koje će i oktobra 2000. imati ključnu ulogu u rešavanju krize na Balkanu.

Danas, oktobar 1999.

Republika Srpska

"Bosanski Srbi se nadaju da još postoji mogućnost njihovog ujedinjenja sa Jugoslavijom. Odnosi SFOR-a i bosanskih Srba su klimavi, čak i u situaciji kada su ovi drugi suočeni sa činjenicom da Jugoslavija ne može mnogo pomoći pošto se na njenoj teritoriji nalazi 50 hiljada vojnika Kfora. S jedne strane suočeni sa činjenicom da je severozapadni deo Republike Srpske sasvim ranjiv u slučaju vojne ofanzive bosanskih Muslimana i Hrvata, a s druge stalno zagledani u Beograd u traženju rešenja za opstanak, bosanski Srbi igraju balansirajuću ulogu. Milorad Dodik je i dalje predstavnik bosanskih Srba koga preferira Zapad, ali njegova baza u zemlji je slaba, nasuprot više militantnom Momčilu Krajišniku, koji uživa podrušku većine. Republika Srpska nema predsednika od kada je sa te dužnosti smenjen Nikola Poplašen, odlukom visokog predstavnika za BiH Karlosa Vestendorfa." - "horoskop" je RS za oktobar 2000.

Sandžak, Vojvodina, Crna Gora...

Scenario, čiji su delovi prestavljeni, poslužio je učesnicima konferencije u Blagoevgradu da odigraju simulaciju, pri čemu su ponuđena rešenja bila polazna tačka za razvoj prilika iza oktobra 2000. Osamdesetak učesnika, uglavnom studenata iz većine evropskih zemalja, dobijalo je uloge po principu slučajnog izbora, pa je Slobodana Miloševića igrao kurpulentni student prava iz Skoplja, Vuk Drašković je bio student veterine - dvometraš iz Soluna, dok je rolu Mila Đukanovića tumačila zgodna plavuša, studentkinja ekonomije iz Holandije. Jugoslovenskoj "delegaciji" simulacije nisu išle baš najbolje, pošto su pomenuti akteri izgubili Sandžak i Vojvodinu, Kosovo je međunarodno priznato, a Crna Gora se otcepila. Čuvši da se stvari izuzetno loše odvijaju po njihovu zemlju, studenti iz Srbije i Crne Gore su napustili svoje "odgovorne" funkcije u simuliranim delegacijama Evropske unije, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO, u pokušaju da savetima pomognu jugoslovenskoj delegaciji, u kojoj nije bilo nikog iz Jugoslavije.