I dok se ostatak nacije radovao prvoj posleratnoj pobedi, koju su izvojevali jugoslovenski rukometaši osvajanjem bronzane medalje na svetskom prventvu, stanovnici Mokroluške ulice su iskakali kroz prozore svojih kuća i tako spašavali glave pred bujicom koja je nosila sve što je stigla.

Kao da se nebo otvorilo nad ovom prigradskom ulicom prestonice, u koju se slila sva voda od Bulevara Kralja Aeleksandra s jedne i naselja Medaković III s druge strane. Od toka, kojim ni komadić hartije ne može da otplovi, Mokruluški potok je te noći narastao na bujicu visoku vše od jedno metra, zbog čega je za korito uzeo celu ulicu.

Zapravo, voda je ispunila i kuće do prvih prozora, ostajući tamo više od jednog dana. Jer,  toliko je trajala borba žitelja sa muljem koji je prekrio podove svih prostorija.

- Bolje da nas je NATO sve pobio jer tako ne bismo gledali kako propada naša sirotinja, koju smo sticali trideset godina. Sva bela tehnika je uništena, propali parket smo već oparali i izbacili iz kuća. I posle svega toga, niko iz vlasti nas nije udostojio posetom. Doduše, dolazio je službenik opštine Voždovac, ali je samo prošao ulicom, odbivši da svati u i jednu od kuća - kaže Stanko Jovanović, koji već trideset godina živi u ovoj ulici.

Dan posle potopa, njegov sin je došao s ratišta na odsutvo, ali je umesto udobnog krevata i mamine kuhinje, bio prinuđen da čisti blato iz svoje kuće. Još nekoliko njegovih komšija, pušku je zamenilo ašovima.

- Sete nas se jedino kada treba mobilisati ili plaćati poreze. Kad treba pomoći, nigde nikog nema - govori Jovanovićeva žena, dok kroz suze pere stolice na ulici.

Ova ulica se nalazi tik do postrojenja "Elektroistoka", po veličini druge razvodnice struje u Beogradu. Bez ikakvog skloništa, ovi ljudi su samo pre par nedelja sa strepnjom iščekivali grafitne ili neke druge bombe. Umesto njih "desile" su im se velike autobuske i kamionske gume. Cinici bi mogli reći da je gradski saobraćaj prošao i kroz ulicu, jedva tri metra široku.

Za sada su osumnjičeni zaposleni u obližnjoj garaži "Laste" i privatni vulkanizer zato što su, najverovatnije oni, "uzvodno" ostavili na desetine velikih guma, koje su zahvaljujući vodi, krenule na još jednu vožnju. S druge strane, komunalna preduzeća veće duže vreme zaobilaze Mokrolušku u kojoj zato ništa ne funkcioniše. Šahtovi su zapušeni, a rupave ulice su pre neki dan dobile novi izgled: i ono asfalta što je bilo odneo je potok.

- Pre 60 godina sam se rodio u ovoj ulici, ali ovako nešto ne pamtim. Pala je velika kiša, ali padale su i ranije. Za našu muku zato krivicu snose svi oni koji su deponovali smeće i istovarali zemlju u okolini naših kuća. Pa zato, voda umesto da teče kuda je i tekla, u utorak je prošla kroz naše kuće, kaže Tihomir Nikolić.

Kad nevolje prođu, možda će žitelji Mokroluške pamtiti noć potopa kao trenutak u kome je i njihova ulica za trenutak bila plovna. Do tada ostaje im nada da će neko ipak doći u posetu naselju koje je preživelo NATO ali ne i vodu koja je došla odozgo, ali zbog nebrige svih koji je trebalo da brinu, i iz svih mogućih komšiluka. Reko bi se: dejstvo "vazduh-zemlja".

Danas, jun 1999.