S POVODOM Vizuelni identitet Festa: Dostojanstveno starenje
13:19
Jugoslav PANTELIĆ: Fest je Beograd i Beograd je Fest; Radoslav ZELENOVIĆ: Dobro je da Fest „drži korak“ sa vremenom u kome se dešava
Da li ste i vi ovih dana otišli do „Sazvežđa“?
Na Fest mislimo, koji je u toku po 43. put. Ove godine uz slogan „Tu smo… u
sazvežđu pobednika“. Na ovogodišnjem festivalu koji je u jednogodišnjem
kalendaru kulturnih manifestacija Beograda jedna od najzačajnijih, gledamo dobre
filmove, upoznajemo značajne predstavnike iz sveta sedme umetnosti koji su nam,
istovremeno, stigli iz „dalekog sveta“.
Ali, ovde ćemo o nečemu što je naizgled
„prateći program“ – to je vizuelni identitet Festa. U drugoj deceniji 21. veka,
u digitalnoj eri, kada je sve što je moglo biti digitalizovano, na početku
svake projekcije gledamo „pucketavu“ najavnu špicu festivala, istu kao i
prethodnih decenija, sa logom koji ga prati od prvog izdanja. Mogli bismo da
kažemo da to budi nostalgiju, ili možda sentimentalnost koja nadilazi
nostalgiju i generiše u nama znati želju za, ljubav prema, fasciniranost
„pokretnim slikama“
Imali smo sreće: na temu vizuelnog identiteta
Festa s nama su, i pored mnoštva obaveza, hteli da razgovaraju Jugoslav
Pantelić, umetnički direktor Festa, čije ime je već decenijama neizostavno
vezano za sve što se tiče filma kod nas, te Radoslav Zelenović, direktor
Jugoslovenske kinoteke, istovremeno jedan od onih doajena filmske umetnosti uz
čiju pomoć su generacije „filmofila“ napravile prve korake u „sazvežđu“ sedme
umetnosti. Osim toga, Zelenović je od samih početaka vezan za Fest. Evo šta su
nam oni rekli.
GBr.: Jedna od konstanti Festa je njegov vizuelni identitet. Grafičko rešenje logoa Festival prati od početka i zato se može reći da je ono već "klasika". Da li je to razlog što i sadašnja generacija selektora programa i organizatora nije htela da eksperimentiše, da ponudi novi vizuelni identitet, stilsko-grafički-animirano bliži drugoj dekadi 21. veka?
Jugoslav: Grafičko rešenje logoa Festa jeste klasika i spada u ono što će,
siguran sam, negovati i generacije koje dolaze posle nas. Od ove godine smo
rešili da celokupna kampanja Festa bude u znaku nekog od velikana sedme
umetnosti. Fantastična fotografija Milene Dravić koja je nastala u pauzi
snimanja filma "Čovek nije tica" reditelja Dušana Makavejeva učinila
nam se kao dobro rešenje za ovogodišnji festival. U godini koja podrazumeva
pregršt festivalskih novina bilo je potrebno osloniti se na svetlu tradiciju
koje zahtevaju više klasičan pristup. Kratki film o počecima Festa prikazan na
otvaranju podrazumevao je arhivske snimke sa kompjuterski integrisanim
elementima koji su sa Hristinom Popović snimljeni za tu potrebu. Ovo navodim
kao primer "klasike" u ramu 21. veka, kako vidim i celokupnu kampanju
festivala.
Radoslav:
Dugovečnost je dobar znak, slažem se da je on već
klasika, mada je u jednom trenutku bilo razmišljanja da će se to promeniti,
srećom nije. Mišljenja sam da je ovaj prepoznatljiv deo Festa dostojanstveno
ostario i da ga nikada ne treba menjati.
GBr:
I dok je vizuelni identitet u smislu logoa, najavnih špica uoči projekcija
nepromenjen, svedoci smo da Fest u jednom drugom segmentu drži korak sa
aktuelnošću. A to su slogani i poruke koji se plasiraju u javnosti. I ovde je
zapravo reč o konstanti: slogani Festa uvek korespondiraju sa aktuelnim
trenutkom u društvu. Koliko je izazovno, istovremeno i osetljivo ako imamo u
vidu da je reč o prestižnom kulturnom događaju, da "flertuje" sa
aktuelnim društvenim zbivanjima kroz slogane i poruke?
Jugoslav: Mislim da je poželjno, ali ne i neophodno. Ove godine smo se odlučili
da celokupna kampanja bude u slavu filmske umetnosti i samog Festa. Otud i
slogan "Tu smo... u sazvežđu pobednika", koji aludira na
novoustanovljenu nagradu festivala, ali i početak takmičarske forme festivala.
Radoslav: Dobro je da Fest „drži korak“ sa vremenom u kome se dešava, menjanjem
slogana. Taj spoj prošlosti i sadašnjosti za sada daje dobre rezultate i tako
treba nastaviti. Ta vrsta „flerta“ u slučaju Festa odavno je postala „stabilna
veza“.
GBr:
Nekada "festival festivala", zamišljen kao revija najznačajnijih
filmskih ostvarenja u svetu, Fest dugo nije imao takmičarski karakter. Sada
imamo "Beogradskog pobednika" kao veoma efektno rešenje koje referiše
na jedan drugi simbol Beograda - Meštrovićevog Pobednika. Koliko
"Beogradski pobednik" kao nagrada Festa doprinosi dodatnom
"brendiranju" festivala i njegovoj još jačoj simboličkoj vezi sa
Beogradom?
Jugoslav: Fest je Beograd i Beograd je Fest. Dugo smo razmišljali šta treba da
bude glavna festivalska nagrada. Meštrovićev Pobednik je deo svih nas, deo
Beograda i mislim da je to bila prirodna odluka. Takmičarska forma donosi
festivalu veći značaj, a samo priznanje "Beogradski pobednik" ili "Victor"
učiniće ga prepoznatljivim daleko van naših granica.
Radoslav: Lično nisam veliki pobornik ideje da Fest postane takmičarski.
Zamišljen je kao mogućnost da u nekoliko dana vidimo najzanimljivija ostvarenja
i pobednike mnogih festivala. Treba tako i da ostane jer su u međuvremenu
nastali festivali (Kustendorf, Festival Evropskog filma Palić, Festival autorskog filma...) koji su
takmičarski. Fest nije kao u vreme kada je nastao jedini festival (međunarodni)
na našim prostorima. Što se Beogradskog pobednika tiče, on je prihvatljivo
rešenje, ali treba biti oprezan kome je on namenjen. Da li samo pojedincima
čiji doprinos filmu želite posebno da naglasite ili ostalim značajnim gostima.
Da bismo pravilno procenili promene koje su inicirane ove godine, trebaće da
njihovo dejstvo vidimo na nekoliko festivala u narednim godinama. Ne
isključujem mogućnost da se ovogodišnji pokušaj pokaže kao recept za uspešan
Festival.
Постови
0 коментара