Njujork - Oni koji svakog jutra zbog posla dolaze na broj 620 njujorške Osme avenije za sebe bi mogli da kažu da su prava elita. Na toj adresi od 2007. nalazi se sedište globalno poznatog Njujork tajmsa. Ali zaposleni koji se penju na 28. od ukupno 52 sprata su deo posebne priče. Otprilike na polovini ovog oblakodera nema za medije uobičajene žurbe ili žamora koji nastaju usled stresne jurnjave za ekskluzivnim vestima. Štaviše, atmosfera je sasvim opuštena u radnom ambijentu naučnika u Laboratoriji za istraživanje i razvoj (RDL) Njujork tajmsa. Jer, pred njima je sasvim poseban zadatak: neveliko društvance treba da predvidi "kuda ide ovaj svet", ili barem da nasluti kakve bi mogle da budu navike čoveka u pogledu informisanja u budućnosti. Vesti će biti dok bude i ljudi, da bi se to shvatilo nije potrebna laboratorija, ali kako će ih oni "konzumirati"? Da li će ljudi juriti za vestima ili će biti obrnuto?

Kada je Alvin Tofler 1980. objavio knjigu "Treći talas" (Third Wave), publici je to možda izgledalo kao još jedan prilog futurističkoj utopiji jer je autor lepršavo i sa neskrivenim entuzijazmom nagovestio mogućnosti koje će doneti budućnost, između ostalog i u pogledu tehnoloških inovacija. Doduše, skoro trideset godina pre njega majstori naučne fantastike Frederik Pol i Ćiril Kornblut su knjigom "Reklamokratija" (The Space Merchants, 1952) upozorili da bi Treći kamen od Sunca mogao postati još manje podnošljivim mestom za život zato što su demokratske kulise samo izgovor beskompromisne jurnjave za profitom. Da li srljamo prema budućnosti u kojoj će se čovek transformisati od uloge lovaca za vestima u plen kojeg vesti sačekuju na svakom ćošku? Istraživači u laboratoriji Njujork tajmsa nisu opterećeni tim pitanjem. To i nije njihov posao.

Nešto kao mikrotalasna rerna, ali nije. Kockastog je oblika, međutim prozirna je sa svih strana. U nju je upravo stavljena prava kocka, ona Rubikova. I čim su se vrata zatvorila, providne zidove zapljuskuju talasi informacija. Šta je Rubikova kocka, čemu služi, kada je nastala, ko je bio i šta je sve radio njen izumitelj Erne Rubik, koji je sistem za najbrže uparivanje boja na šest strana... Informativna rerna bi za svoje korisnike mogla da kuva informativni obrok u kojem kuvar, zapravo korisnik, na raspolaganju ima veliki stepen personalizacije sadržaja u smislu da bira u kojem pravcu će da krene: da li da se obavesti o proizvodu zarad neke "primenjene" svrhe (poslovne, obrazovne, upotrebne) ili da se jednostavno zabavi. Informativna rerna je zapravo do krajnjih konsekvenci izvedena demonstracija onoga što se u teoriji već neko vreme naziva "infortejmentom" - spojem informativnih i zabavnih sadržaja.

Ali, pomenuti artefakti "pozajmljeni" iz budućnosti možda će ostati ipak samo svedočanstvo neobuzdane naučne mašte na početku trećeg milenijuma. Mnogo veći izgled da se prelije u stvarnost ima koncept "oblaka" koji na 28. spratu velike zgrade sa Osme avenije sačekuje odmah na izlazu iz brzog lifta. Reč je o nizu ekrana čijom blagom, neagresivnom pozadinom plave boje krstare oblaci belo ispisanih reči. Koncept "oblaka" već neko vreme je značajna tema u različitim oblastima, svoje izdanke ima i na socijalnim mrežama, u biznis modelima. Evo kako "oblaci" funkcionišu kada su u pitanju informacije: najnovije vesti su razvrstane u grozdove reči koje lebde u digitalnom prostoru. Iza tih reči se kriju vesti, "hvatanje" neke od njih (nalaze se na interaktivnim ekranima osetljivim na dodir) omogućava linearno apsorbovanje. Ali to je samo jedna, i to veoma staromodna mogućnost, zbog toga i najmanje atraktivna.

Demonstrirajmo to na primeru naše svakodnevice, tačnije udarnih vesti ovih dana: u jednom od oblaka bi bile reči Srbija, Kosovo, Evropska unija, datum za pregovore, Angela Merkel, CDU, Beograd, Brisel, Priština...; u drugom Dinkić, URS, rekonstrukcija vlade, naprednjaci, finansije, ekonomija...; u trećem: JMBG, beba, lečenje, region, Sarajevo, demonstracije, Sergej Trifunović, podrška... U zavisnosti od razvoja događaja udarnu poziciju (i veličinu) bi dobijao jedan od pojmova iz oblaka. Na primer: ako Srbija za nekoliko dana dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU, najvećim slovima bi bilo ispisano "Određen datum". Samo taj kontekst bi bio dovoljan da onaj koji prati određenu temu bude u toku, pojavljivanje novih odrednica (recimo Dačić u slučaju rekonstrukcije vlade) bi na jednostavan dodir izabrane reči objasnilo zašto se pojavio novi "entitet".

Zanosne prezenterke sa televizijskih ekrana, ponosni vlasnici moćnih glasova sa radija možda će stvarno jednom ostati bez posla. Oduvaće ih vetar budućnosti koji će doneti informativne oblake. Ali neko će morati da "oblači", a to će biti oni koji su to činili od davnina: donosioci vesti koje najčešće nazivamo novinarima. Dakle, biće posla za "sedmu silu". Na kraju krajeva, moćni Njujork tajms ne bi u svoju velelepnu palatu dovlačio "trojanskog konja" sa naučnicima čiji je zadatak da iznutra unište medijski biznis. Oni, zapravo, treba da naslute, možda i da prokrče nove kanale kojima će vesti budućnosti teći. Stoga njihov posao donosi uzbuđenje gotovo ravno avanturistima iz vremena velikih geografskih otkrića. A sa ove strane, gde se čekaju vesti o tim otkrićima, drugačije je utoliko što više nema razloga za nagađanje tipa koliko su ljudi morali da budu smanjeni da bi stali u radio-prijemnik ili odlaska iza televizora da se vide leđa onima sa ekrana.

Danas, jun 2013.