Krajem prošlog meseca, 29. oktobra, navršeno je 50 godina od objavljivanja prvog broja popularnog stripa „Asteriks”. Iako su i mnogi drugi crtani, odnosno animirani likovi zašli u godine (Miki Maus je lane napunio 80, Alan Ford nedavno 40...), godišnjica Asteriksa i njegovog drugara Obeliksa je svojevrsni zlatni jubilej devete umetnosti. Zato, na primer, ne čudi što je veliki Gugl pola veka ovog stripa obeležio tako što je njegove junake stavio na naslovnu stranu svog pretraživača interneta.

„Asteriks” je najuspešniji francuski strip do sada. Iako su izašle samo 33 epizode, ovaj projekat je stekao globalnu popularnost i postao doslovno mejnstrim u industriji „kvadrata”. Prodato je preko 300 miliona svezaka, rad je preveden na više od 100 jezika, među kojima su čak i oni koji više nisu živi. Čitali smo ga i na srpskom, a u nekadašnjoj Jugoslaviji je objavljeno izdanje na mađarskom. Junaci iz stripa razigrali su se u 11 filmova, od kojih osam animiranih i tri igrana.

O popularnosti Asteriksa i Obeliksa možda još rečitije govore primeri koji pokazuju kako se iz fikcije može napraviti iskorak u stvarni život. Prvi francuski satelit, lansiran 1965, nazvan je Asteriks, isto ime nosi i jedan asteroid u svemiru. U blizini Pariza 1989. otvoren je zabavni park „Asteriks” koji je sa 1,8 miliona posetilaca godišnje među najposećenijim mestima u Francuskoj. Junak po kome je nazvan strip upotrebljen je u kampanji Pariza za organizaciju letnje olimpijade 1992. Ime Asteriksa je pretvoreno i u brend čipsa.

Čarobni recept

Strip popularnost duguje veoma efektnoj razradi stereotipa dobro-zlo. Dobri momci su, naravno, Asteriks i Obeliks, dvojac iz jedinog sela u Galiji (na području današnje Bretanje) koje Rimljani nisu uspeli da porobe. Oni su hrabri, časni, domišljati, istovremeno šarmantni, dok su mrski zavojevači pohlepni, umišljeni i glupi pa im ne pomaže to što su vojna sila, niti što su civilizacijski nekoliko lestvica iznad Gala. Stoga čitalac „Asteriksa”, kao i gledalac filmova o dva junaka, prosto ne može a da se ne stavi na stranu glavnih karaktera.

Gali su naizgled u svakom pogledu inferiorni u odnosu na Rimljane. Njihovo selo se nalazi na obali mora, a u zaleđu je okruženo legijama Julija Cezara. Situacija je, dakle, bezizlazna. Ali, oni imaju druida - vrača i njegov tajni napitak koji im daje vanrednu fizičku snagu o koju se lomi oružje agresora. U tome se može tražiti još jedan od razloga globalne popularnosti „Asteriksa” jer on u osnovi poručuje da i nad „popom ima popa”. A to je nešto što uvek vole da čuju, vide, pročitaju ugnjeteni svih vrsta.

Veliko finale svetskog prvenstva u fudbalu 2006. između Francuske i Italije svetska štampa je najavljivala kao sukob Gala i Rimljana, aludirajući na radnju popularnog stripa (inače, Francuzi su tada izgubili na penale rezultatom 5-3). Još zanimljiviju tezu plasirao je ugledni Tajm u svom specijalnom izdanju o Francuskoj, kada su Asteriks i Obeliks upotrebljeni za ilustraciju svojeglavosti Pariza u međunarodnoj politici. Korak dalje: otpor fiktivnih Gala Rimljanima neki upoređuju sa sizifovskom borbom protiv globalizacije.

Umpah-pah

Strip je delo Renea Gošinija (scenarista) i Alberta Udercoa (crtač). Njih dvojica su radili na „Asteriksu” do Gošinijeve smrti 1977, otkada je Uderco na sebe preuzeo ceo posao. Dvojac se upoznao još početkom pedesetih prošlog veka, kada su kreirali lik Umpah-paha, krupnog i snažnog američkog Indijanca iz 18. stoleća koji u istoimenom stripu doživljava avanture sa francuskim oficirem i prijateljem Hubertom. Autori su uspeli tek 1958. da objave ovaj strip, ali tada su već uveliko razrađivali priču sa Asteriksom.

Umpah-pah je, nema sumnje, bio inspiracija za sledeći projekat jer Indijanac, takođe borac za dobro, snagu dobija od pemikana, jela napravljenog od sušenog ili mlevenog mesa, pomešanog sa mozgom ili mašću od jelena, odnosno medveda. Uderco je Asteriksa najpre nacrtao kao krupnog ratnika, ali je Gošini imao drugačiju ideju: on je hteo „mališana” kod kojeg inteligencija dominira nad snagom. Brzo je nađen kompromis: Asteriks je smanjen, ali je kao pratnju dobio gabaritnog Osteriksa.

Njih dvojica su najbolji drugovi. Prvi je često živčan, istovremeno pošten i mudar. Drugi je dobroćudan (osim kada ga zadirkuju u vezi sa veličinom i kad treba tući Rimljane) i neverovatno snažan zato što je kao beba upao u kazan sa čarobnim napitkom. Dva junaka slave rođendan istog dana (u epizodama postoje kontradiktorne indicije koliko godina imaju). Generalno, oni neprestano tragaju za avanturama i ništa drugo ne rade, mada u nekim izdanjima imaju i druge obaveze. Ponekad se zagreju za „gospe”, ipak, nisu neki ljubavnici.

Otac i kćerka

Prva izdanja „Asteriksa” oslanjala su se na karakterističan francuski smisao za humor i stereotipe koje Francuzi imaju o sebi i drugima, zbog čega su finese bile razumljive samo čitaocima frankofonskog govornog područja. Istovremeno, prevodioci na druge jezike imali su težak zadatak (neki u tome vide razlog što strip, na primer, nije doživeo potpuni uspeh u engleskom izdanju). Vremenom, štosevi su postali univerzalniji, što je povećalo „čitljivost” stripa i na ostalim jezicima.

Preuzimajući ceo posao na sebe, Udreco je osnovao kompaniju koja je izdavala „Asteriksa”. On i njegova kćerka Silvija kontrolisali su 80 odsto firme „Izdanja Albert-Rene”, dok je ostatak pripao Gošinijevoj porodici. Inače, kada se rad sveo na jednog autora, izdanja su se proredila, a izdavačka prava na prve 24 epizode zadržala je firma „Dargud”. Posle osam godina suđenja, 1998. Udrecovi i Gošinijevi su dobili prava i na ta izdanja, Albertu i Reneovim naslednicima je pripalo po 40 odsto, a Silviji 20 procenata.

Udreco je najpre bio doneo odluku da posle njegove smrti niko ne crta strip, ali lane se predomislio. On je prodao kompaniju, a novi vlasnik je preuzeo i izdavačka prava na dosadašnje epizode. Gošinijeva kćerka je takođe prodala svoj deo i dala saglasnost za nova izdanja. Opirala se jedino Silvija Udreco koja je javno napala oca. Ona je ustvrdila da će Asteriks i Obeliks konačo pokleknuti pred Rimljanima, onim iz našeg doba, a to su japiji iz sveta biznisa i finansija.