Tunis: Zagrljaj Sahare i Mediterana

20:43

Iako nikada nije u samom vrhu liste najomiljenijih letovališta, Tunis uvek dobro kotira kod turista iz Srbije. Zato i ne čudi što domaće agencije nude obilje aranžmana za ovu zemlju na severu Afrike. Gosti se vraćaju sa različitim utiscima, ali svi se slažu da ono što nudi Tunis nema nigde druge: s jedne strane nepregledni Mediteran, sa druge moćna i mistična Sahara. A kada se tome dodaju tragovi duge istorije, kolorit lokalnih običaja i pejzaži na kojima su snimani „Zvezdani ratovi” onda je ideja o letovanju u Tunisu još privlačnija


Oko 25.000 građana Srbije letovalo je lane u Tunisu, što ovu zemlju svrstava u sam vrh destinacija koje privlače naše turiste. Brojka postaje još upečatljivija kada se istakne da se do Tunisa isključivo stiže nikad jeftinim avionom. Srpski turista je, očigledno, privržen turističkoj ponudi ove afričke zemlje o čemu svedoči dobra prodaja aranžmana za predstojeće leto. Za to postoji više razloga: uslovi za odmor u Tunisu su odlični, aranžmani nisu preterano skupi, domaćini nikada nisu tražili vize gostima iz Srbije.
Turistička industrija Tunisa je velika i veoma uigrana, ima značajan udeo u nacionalnom bruto proizvodu. U toj zemlji radi 826 hotela sa 235.000 postelja, od čega ih je 80 odsto kategorisano sa tri, četiri ili pet zvezdica. Stoga ne čudi da Tunis godišnje poseti sedam miliona turista iz celog sveta. Osim uživanja po kilometrima dugim plažama, gosti mogu da biraju i brojne druge sadržaje, kao što su izleti do Sahare, posete arheološkim lokalitetima ili „medinama”, tradicionalnim trgovačkim četvrtima sa uskim ulicama…
Letovališta Tunisa, izuzev Tabrake na samom severozapadu zemlje i ostrva Džabra na krajnjem jugu, koncentrisana su u zalivu Hamamaet koji nosi ime po poznatoj turističkoj destinaciji. Grad Hamamet smestio se na severnom špicu zaliva, nekoliko kilometara severnije od njega je Nebeul, a u južnom predgrađu je moderan turistički kompleks Jasmin Hamamet. Na jugu ovog zaliva su gradovi Port el Kantaui, Sus i Monastir (on je kao i Hamamet na samom špicu zaliva), a između njih je Skanes.

Miris jasmina

Hamamet je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na severu Afrike, naročito za evropske turiste. On je biser „Tunis-Rivijere” koja obuhvata ostala letovališta u zalivu Hamamet. S razlogom, jer to je živopisan grad u kome se prepliću staro i moderno. Uz to, ispred je Mediteran, u pozadini moćna Sahara. Grad je udaljen 64 kilometra od prestonice Tunisa. Tokom letnje sezone broj stanovnika se učetverostručuje (sa 20.000 na skoro 80.000) jer mnogi Tunižani dolaze u Hamamet u potrazi za sezonskim poslovima.
Jasmin Hamamet je moderan turistički kompleks nadomak Hamameta. Ime je dobio po jasminu koji je zaštitni znak ovog dela Tunisa. Arhitektura naselja sa modernim hotelskim blokovima drastično odudara od Hamameta, a retki su susreti sa lokalnim življem. To su glavni razlozi zbog kojih su stavovi turista o Jasminu potpuno oprečni. Jedni kažu da tamo nema šarma, za druge to je najbolje mesto za odmor u Tunisu. Treba reći da je on idealan za porodice sa decom, ali definitivno nije mesto za sagledavanje kolorita lokalnog življenja.
Nabel se nalazi desetak kilometara severoistočno od Hamameta. To je administrativni centar  istoimene provincije koja obuhvata poluostrvo Kap Bon na severoistoku Tunisa. Sam grad ima oko pedesetak hiljada stanovnika. Osim po turizmu i dobrim hotelima poznat je i po domaćoj radinosti, naročito po izradi grnčarije koja je pravljena i u doba Rimljana, zatim po tkanju proizvoda od vunenog i svilenog konca. Stenoviti Kap Bon je stanište ptica grabljivica, pa nije neobično što se lokalno stanovništvo pasionirano bavi sokolarstvom.

Biser Sahare

Od davnina Sus nazivaju „biserom Sahare”. Mnogi kažu da je stari deo grada najbolje očuvan i najlepši u Tunisu. U medini išaranoj uzanim uličicama su stotine radnjica u kojima se prodaje svakojaka roba. Kada se šarmu tradicije dodaju luksuzni hoteli ne čudi što je Sus jedna od najpopularnijih destinacija, kako za strance, tako i za same Tunižane. Prelepe plaže danju vrve od kupača, a u smiraj dana pretvaraju se u šetališta na kojoj se sreću gosti i srdačni domaćini. Srpske agencije ponudile su najviše aranžmana baš za ovo odredište.
Koji kilometar severno od Susa, zapravo kao njegovo predgrađe, smestio se Port el Kantao. To je moderan kompleks, namenski građen zbog turizma, nešto slično kao i Jasmin Hamamet. Projektanti su bili inspirisani organizacijom prostora u srednjovekovnim utvrđenjima. U Kantau se nalazi marina koja može da primi više stotina velikih jahti. Zato se tamo sidre bogataši i pripadnici džet-seta. A kada je reč o „ekipi” takvog kalibra, onda je razumljivo što su i cene jače. Sa obe strane mesta su fantastične plaže.
Kada se iz Susa krene uz obalu prema jugu, pa se prođe Skanes koji je načičkan hotelima, posle dvadesetak kilometara stiže se do Monastira u kome živi oko 40.000 stanovnika. To je drevni grad koji se nalazi na južnom špicu zaliva Hamaemt. Nekada je bio tradicionalno ribarsko mesto, a danas je administrativni centar istoimene provincije i veoma popularna turistička destinacija. U samom gradu nalazi se Ruspina, lokalitet koji je u istoriji poznat po velikoj bici između dve rimske frakcije, iz koje je Julije Cezar izašao kao poraženi.

Najveće ostrvo

Za razliku od Hamameta ili Susa, Džabra se ređe nalazi u katalozima domaćih agencija. Ovo ostrvo je najveće ne samo u Tunisu, već i u celom priobalju severa Afrike. Smestilo se na jugu zaliva Gabes. Sa svojim jugoistočnim i jugozapadnim kracima koji se protežu prema kopnu, Džabra pravi manji zaliv Boughrara. Ostrvo je sa jugoistočne strane povezano drumskim putem sa Afrikom, a na jugozapadu trajektima koji leti saobraćaju na svakih 15 minuta.
Kad je reč o turizmu, glavni kapaciteti su na severu i severoistoku ostrva odakle puca pogled ka nepreglednom plavetnilu Mediterana. Najviše hotela je smešteno uz dugu plažu severoistočno od grada Midouna, koji je udaljen nekoliko kilometara od obale. Turistički kompleksi se nalaze i južno od Midouna. Houmt Souk je veći grad na severu ostrva, u njegovoj blizini je međunarodni aerodrom preko kojeg turisti stižu do plaža na Džabri. Inače, na ostrvu živi manja kolonija Jevreja, tamo je i jedna od najstarijih sinagoga na svetu.
Tabaraka je gradić od petnaestak hiljada stanovnika na severozapadu zemlje. Nalazi se blizu granice sa Alžirom. Tragove su ostavili svi koji su vladali ovim krajem, Feničani, Rimljani, Arapi, Turci i Francuzi. Gradom dominira utvrđenje na steni koja je peščanim sprudom povezana sa kopnom. Odlične plaže i mnoštvo dobrih hotela zalog su za dobar odmor. Tabaraka je poznata po skupljanju korala, u njoj se održava i festival podvodne fotografije. Istočno od grada se nalazi veliko veštačko jezero.

Pažnja, trgovci!

Tunis je prilično bezbedna zemlja. Za razliku od nekih drugih destinacija, tamo nema bombaških napada ili otmica. Treba se čuvati džeparoša, ali zar to ne činimo i kod kuće? Kao i u Srbiji, platežno sredstvo je dinar koji vredi oko pedesetak naših. Devize mogu da se menjaju u hotelima. Kada je reč o hrani, ocene srpskih turista su dijametralno suprotne. Jedni kažu da ih je tunižanska trpeza razočarala, drugi su oduševljeni. Treba napomenuti da se isključivo pije flaširana voda.
Boravak u ovoj zemlji obavezno treba iskoristiti za brojne izlete. Jedan od najupečatljivijih je odlazak u Saharu koja počinje u središtu Tunisa. Na periferiji prestonice, koja ima isto ime kao i država, su ostaci drevne Kartagine, nekada najvećeg rivala starog Rima. U priobalju su manji gradovi u kojima je očuvana tradicionalna arhitektura i stari stil života. U njihovim središtima su „medine”, četvrti sa uskim uličicama. Turisti posećuju i lokacije na kojima su snimani poznati filmovi, na primer „Zvezdani ratovi”.

Recimo nešto i o kupovini, omiljenoj aktivnosti srpskih turista u inostranstvu. Pazarenje po tunižanskim trgovinama može da bude veoma zanimljivo, ali i frustrirajuće iskustvo. Držeći se tradicije arapskih trgovaca, Tunižani su spremni da se cenkaju do besvesti. Prilično su nasrtljivi, a čak i kada spustite cenu daleko ispod početne, znajte da su oni ipak zaradili. U takve „okršaje” treba se upuštati samo kada je cilj zabava ili ubijanje vremena, a ne sama kupovina. Oni slabijih živaca odlaze u radnje sa fiksnim cenama.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара