Najuticajnije arhitekte: Družin akoja menja planetu

12:48

Magazin Forbs, specijalizovan za izradu različitih „naj-lista” nedavno je rangirao top-arhitekte na svetu. Za deset izabranih se kaže da trenutno trasiraju pravce kojima će njihova branša ići u narednim decenijama, ali i da odlučuju o tome kako ćemo svi uskoro živeti. O kakvoj počasti je reč govori i podatak da samo u Americi 11.100 arhitekata konkuriše za jedno mesto na ovoj listi


Sve izraženija prenaseljenost planete, česti ekološki akcidenti i energetske krize, neke su od pojava koje ukazuju da će se u dolazećim godinama živeti drugačije nego danas. Ujedinjene nacije procenjuju kako će 2015. na svetu postojati 21 metropola sa po više od 10 miliona stanovnika, a da će 2030. dve trećine globalne populacije biti nastanjeno u gradovima, od čega većina u sirotinjskim četvrtima.
Više nego sve ostale branše, arhitektura je suočena sa ovakvim trendovima. Pred ahitektama su izazovi i ograničenja koja pre samo dve ili tri decenije nisu razmatrana ni u teorijskoj ravni, zbog čega su dosadašnje tehnike rada prevaziđene. Zato se u  projektantskim biroima širom sveta traže inovativni načini da se što bolje iskoristi ograničen prostor u urbanim sredinama.
Srećom, svet ideja nije limitiran, pa se danas projektuju i realizuju hrabre, čak revolucionarne zamisli koje menjaju lica gradova. Doskorašnje urbano sivilo istiskuju velelepne građevine koje preko noći postaju prepoznatljiva obeležja metropola. Osim što stvaraju prijatno okruženje za život, ova zdanja doprinose prestižu pojedinačnih gradova u globalnim razmerama, privlače investitore, pospešuju turizam.
Magazin Forbs, poznat po izradi različitih „naj-lista” nedavno je rangirao top-arhitekte na svetu. Za deset izabranih se kaže da trenutno trasiraju pravce kojima će njihova struka ići u narednim decenijama, ali i da odlučuju o tome kako ćemo svi uskoro živeti. Na ovoj listi našli su se živući bardovi arhitekture, koji su već zagazili u pozne godine, ali i predstavnici „novih snaga” čija vrcavost prevazilazi doskorašnja pravila.
U Forbsu kažu da su birali ljude koji uklanjaju granice između arhitekture, umetnosti, dizjna i urbanog planiranja, uz zaključak da oni više nisu samo arhitekte, već svojevrsni „gurui” koji usmeravaju tokove civilizacije. Ulasku na listu su doprinele i najprestižnije nagrade, poput Pritzkerove, koja globalno važi za prvorazredno priznanje u struci, ali i druga odličja, i to ne samo iz oblasti arhitekture.
Uz ostale kriterijume, u obzir je uzet i broj pominjanja u štampanim medijima na engleskom jeziku tokom prošle godine. A kada je o tome reč, neki na ovoj listi nisu „silazili” sa novinskih stranica. Doduše, ima i onih koji su se našli među izabranima, iako su ih mediji lane potpuno zaboravili. Međutim, razlog je taj što su se ove arhitekte posvetile novim pojektima koje stručna javnost s nestrpljenjem očekuje.
Norman Foster (71) radio je na zgradi Rajshtaga u Berlinu, međunarodni aerodrom u Hongkongu, stakleni krov na Britanskom muzeju u Londonu. Potpisuje i 700 miliona dolara vredno sedište korporacije Herst u Njujorku. Godine 1999. osvojio je Pritzkerovu nagradu, a 1997. britanska kraljica odlikovala ga je ordenom Merita, jednim od najprestižnijih znamenja koja se dodeljuju građanima iz država Komonvelta.
Zaha Hadid (56) je rođena Iračanka koja radi u Londonu. Iako su njeni raniji radovi mamili uzdahte kolega, uglavnom su ostajali na nivou crteža i maketa. Zaha je ipak 2004. dobila Pritzkerovu nagradu, postavši tako prva žena koja se ovenčala ovim priznanjem. U njenom portfiliju je Rozentalov centar savremenih umetnosti u Sinsinatiju. Po Hadidinoj zamisli biće realizovana kula Art-centra u Oklahomi.
Istinska remek-dela iz oblasti arhitekture nastaju na svim kontinentima, međutim samo probrani projektuju u metropolama. Jer, i bogati šeici sa Bliskog istoka imaju dovoljno novca za izgradnju velelepnih zdanja, ali bez obzira o kolikim poduhvatima je reč, to se ne može porediti sa radom u Njujorku ili u Londonu. Većina arhitekata sa liste je realizovala ili upravo radi na ostvarenjima u ovim gradovima.
Po projektu Enrika Nortena trenutno se gradi Javna biblioteka za vizuelne i igrane umetnosti u Bruklinu. Ovaj arhitekta projektuje hotel od 34 sprata u istočnom Harlemu. Pre dve godine Muzej grada Njujorka organizovao je izložbu njegovih radova. On je potpisao i Hotel Habita u Meksiko Sitiju, Muzej Gugenhejm i JVC Centar u Guadalahari. Rođen je u glavnom gradu Meksika pre 53 godine, a od 2001. radi u „Velikoj jabuci”.
Na Forbsovoj listi je Dejvid Adjaje, koji je ralizovao Nobelov centar u Oslu (2005), „Prljavu kuću” u Londonu (2002), paviljon TB A21 u Veneciji (2005), te Muzej savremenih umetnosti u Denveru koji će biti otvoren u oktobru. Ovaj četrdesetogodišnjak rođen je u Tanzaniji, ali radi u Londonu. U tom gradu projektovao je enterijere za kuće šoubiz zvezda, na primer za Evana Mekgregora ili Aleksandera Mekvina, kao i brojne trendi-barove.
Novi zadaci za arhitekte ogledaju se u zahtevu da njihove građevine zadovolje sve strožije ekološke kriterijume, kao i da budu energetski efikasni. Investitori sve češće insistiraju i na alternativnim materijalima, bez obzira da li se radi o oblakoderima ili o montažnim kućama za pripadnike niže srednje klase. Pred ovakvim izazovima, neke arhitekte su se snašle bolje, a neke najbolje.
Tom Mejni (63) dobio je Pritzkerovu nagradu 2005. Među njegova poznata ostvarenja spada sedište Kalifornijske transprtne uprave, koja je locirana u centru Los Anđelesa. Fasada na ovoj zgradi menja boje, zajedno sa promenom inteziteta dnevnog svetla. Hvaljen je i zbog realizacije zgrade Srednje škole „Dajmond ranč”. Njegov sledeći veliki projekat je 100 miliona dolara vredno zdanje državnog parlamenta Aljaske.
Robert Foks Junior (65) izradio je projekat za kulu Banke Amerika u Njujorku, vrednu 1,3 milijarde dolara. Gradnja će početi sledeće godine, ali već sada se priča kako će ta građevina biti prva na listi ekoloških solitera u svetu. Biće izgrađena od eko-materijala, a imaće čak i sisteme za reciklažu vode i energije. Foks je radio zgradu 4-Tajm skver, koja takođe zadovoljava visoke ekološke i energetske standarde.
Decenijama unazad, nebrojane arhitekte nastojale su da ekstravagancijom i originalnošću ostave trajni pečat. Međutim, u najvećem broju slučajeva, njihova dela ni izbliza nisu dosegla željenu vrednost. Umesto da postanu landscape velikih gradova, neke od takvih građevina čak su i srušene. Mada retka, poslednjih godina su ipak zabeležena ostvarenja zbog kojih su se njihovi autori uvrstili u sam krem arhitektonske branše. 
Supružnici Elizabet Diler (53) i Rikardo Skofidio (71) realizovali su zgradu Blur kraj švajcarskog jezera Neušatel sa pumpom koja raspršuje vodu u izmaglicu, i to u obliku velikog diska, što daje utisak stalne magle. Prošle godine su potpisali projekat Instituta savremenih umetnosti u Bostonu. Oni su dobili jednu deonicu na trasi napuštene železnice na njujorškom Menhetnu koja će postati park. Ovaj projekat je vredan više od 43 miliona dolara.
Kazujo Sejima (50) i Rue Nišhizava (40) realizovali su Diorovu zgradu u Tokiju (2003), Institut modernih umetnosti u Valensiji (2005), Stakleni paviljon u Toledu (2006). Pre dobijanja posla u Valensiji, ovaj dvojac je bio malo poznat izvan Japana. Međutim, posle toga, dospeli su u društvo najtraženijih arhitekata na svetu, prvensveno zbog načina na koji koriste staklo, providnost i belu boju u modeliranju budućih građevina.
Na Forbsovoj listi su i arhitekte koje „odskaču” od svojih kolega, ne samo po realizovanim projektima, veći i po načinu rada. Umesto da se drže stola za crtanje i specijalizovanih komjuterskih programa za projektovanje, oni u svoje ateljee i biroe dovode renomirane predstavnike drugih branši. U ovakvim druženjima nastaje sinergija s kojom su ostvarena prvorazredna dela.
Džejms Korner ima 46 godina, ali već sada slovi za stvaraoca koji je porušio mnoga pravila struke. Projekte radi zajedno sa grafičkim dizajnerima i fotografima. On je prvi pejzažni arhitekta koji je dobio prestižnu nagradu Dajmler Krajsler. Među ključna ostvarenja spada Kraljevsko pristanište u Londonu. Njemu je, takođe, dodeljena deonica na trasi napuštene nadzemne železnice u Njujorku.
Holandski arhitekta Ben van Berkel (49) realizovao je Muzej Mercedes-Benca u Štutgartu prošle godine. Među poznata dela spadaju most Erasmus u Roterdamu, te Mobius haus u holandskom Het Goiu. Iako nije gradio mnogo kao ostali na listi, Van Berkel je definitivno zvezda u usponu, naročito zbog inovativnog teorijskog rada na kome sarađuje sa grafičkim dizajnerima, fotografima i stilistima.
I na kraju, malo matematike! Samo u Sjedinjenim Američkim Državama trenutno je registrovano oko 111.000 arhitekata. Dodajmo i to da je od 1999. u ovoj zemlji njihov broj porastao za 14.000, što govori da je konkurencija sve veća. Dakle, u SAD 11.100 arhitekata konkuriše za jedno mesto na ovoj listi. Ova računica dodatno pojačava počast koja je ukazana Forbsovim izabranicima.
Gordan Brkić

Ekonomist, aparil 2007.

ORIGINALNA IMENA I NAZIVI DELA

Norman Foster
važna dela: Berlin's Reichstag, Chek Lap Kok International Airport in Hong Kong, the Great Court at the British Museum in London

Zaha Hadid
važna dela: Rosenthal Center for Contemporary Art, Cincinnati (2003); Phaeno Science Centre in Wolfsburg

Enrique Norten
važna ostvarenja: Guggenheim Museum in Guadalajara, JVC Center in Guadalajara, Hotel Habita, Mexico City

David Adjaye
važna ostvarenja: :Dirty House, London (2002); Nobel Peace Center, Oslo, Norway (2005); T-B A21 Olafur Eliasson Pavillion, Venice, Italy (2005) Museum of Contemporary Art, Denver

Thom Mayne
važna dela: Diamond Ranch High School, Pomona, Calif.; Caltrans District 7 Headquarters, Los Angeles (2004)

Robert Fox, Jr.
važna dela: 4 Times Square, New York (2000); South Street Seaport Historic District, New York;

Elizabeth Diller and Ricardo Scofidio
važna dela: Blur Building, Yverdon-les-Bains, Switzerland (2002); Institute of Contemporary Art, Boston, (2006)

Kazuyo Sejima and Ryue Nishizawa
važna dela: Dior building, Omotesando, Toyko (2003); Zollverein School, Essen, Germany (2003); 21st Century Museum in Kanazawa, Japan (2004); Valencia Institute of Modern Art Valencia, Spain (2005); Glass Pavillion, Toledo (2006)

James Corner
važna dela: London's Royal Docks, Liverpool's International Garden Festival Park, Fresh Kills Parkland, Staten Island

Ben van Berkel
važna dela: Erasmus Bridge, Rotterdam (1996); Mobius house, Het Gooi, Netherlands (1998); Mercedes-Benz Museum, Stuttgart, Germany (2006)


Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара