Nijedna od koncepcija Vlade za restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća nije dobra. Zbog toga smo odlučili da Narodnoj Skupštini polovinom septembra predložimo nacrt zakona kojim bi se javna preduzeća transformisala na bolji način, podjednako dobar za državu, zaposlene i građane koji bi tako ostvarili pravo na besplatne akcije - kaže za Dnevnik Branko Pavlović. Svojevremeno prvi čovek Agencije za privatizaciju sada predvodi tim stručnjaka koji zastupa prava zaposlenih u javnim preduzećima i akcionara nekoliko kompanija.

Šta podrazumeva vaš model transformacije i prvatizacije?

- Model je jednostavan. Trenutno je Republika Srbija vlasnik celokupne imovine u velikim javnim preduzećima. Predlogom zakona koji ćemo ponuditi poslanicima, osnovala bi se nova preduzeća na koja bi država prenela vlasništvo nad imovinom. Na primeru Naftne industrije Srbije to bi značilo da bi novo preduzeće dalo NIS-u sredstva na korišćenje, a NIS bi plaćao naknadu to, što sada ne čini prema državi. U tom slučaju, akcionari bi bili u prilici da se pitaju za sudbinu tih preduzeća.

Da li bi to bila dovoljna garancija za zaštitu njihovih ineresa?

- Sada kada država proda svoj udeo od 70 odsto, uzme novac, a onda zaposlenima podeli akcije čija je vrednost ugrožena činjenicom da novi, većinski vlasnik donosi sve odluke samostalno. Po našem konceptu, država bi i dalje raspolagala sa 70 odsto, a zaposleni i privatnizacioni registar iz kojeg bi akcije dobili radnici u javnim službama sa po 15 odsto. Kada bi se išlo u prodaju preduzeća državi bi pripalo 70 odsto novca, a ostatak zaposlenima i akcionarima. Pošto se prodaje sto odsto kapitala, država bi bila zainteresovana da postigne što bolju cenu.

Planirate da predložite nacrt zakona Skupštini. Mislite li da postoji politička volja za usvajanje vašeg modela?

- Vlada je prošle godine stidljivo pominjala da bi se akcije velikih javnih preduzeća mogle podeliti zaposlenima i građanima. Onda je preovladao stav da to ne dolazi u obzir, ali kako smo mi rasli oni su mekšali, najpre preuzevši naš model od 15 odsto za radnike, a onda su prihvatili isto toliko za privatizacioni registar, namenjen zaposlenim u javnim službama.

Jeste li opipali puls poslaničkim grupama?

- Planiramo razgovore sa poslaničkoim grupama od 5. do 15. septembra. Ponudićemo im najbolje argumente koje imamo, a ako oni imaju bolje spremni smo da ih prihvatimo. Za podnošenje predloga zakona prikupićemo mnogo više od 15.000 potpisa, koliko je propisano. Mi zastupamo 95.000 radnika u NIS-u, Elektroprivredi, Telekomu i PTT-u, a možemo podneti i 750.000 potpisa, što govori koliko je naš predlog ozbiljan..

Svojevremeno ste bili član upravnog odbora Naftne industrije Srbije o čijoj se sudbini ovih meseci često govori. Šta mislite o idejama koje su u opticaju?

- Kao član Upravnog odbora, bio sam predsednik Pododbora za reorganizaciju NIS-a. Mi smo još u decembru 2002. završili model za transformaciju ove kompanije sa kojim su se složili svi sindikati. Taj model je bio bolji od onog koji provodi sadašnja Vlada deljenjem NIS-a na segmente koji se bave gasom i naftinim derivatima. Po konceptu koji se sprovodi u jednom preduzeću je zadržana proizvodnja i distribucija nafte, što bi po prirodi stvari trebalo da bude razdvojeno.

Zašto u tom modelu vidite slabost?

- Novo preduzeće koje će objediniti sve poslove s naftom zadržaće sve loše osobine centralizovanog upravljanja koje postoje sada. Drugi nedostatak je što je ovaj model još manje transparetan od prethodnog jer Vlada može preneti ovlašćenja skupštine akcionara bukvalno na jednog čoveka.

Mislite li da bi bilo pametno prodavati NIS u stanju u kakvom se sada nalazi?

- Nisam više od godinu dana u toku s papirima NIS-a. Ipak, nesklon sam ideji da se prodaje nešto što je na niskom nivou. Dosta je lako sagledati put kojim bi se mogla povećati vrednost rafinerija. U svakom slučaju nisam za brzu prodaju, čak i kada se performanse NIS-a poboljšaju. I tada treba dobro razmisliti o prodaji.

Mogu li NIS i Srbija čekati da se poboljšaju pnjrformanse te firme?

- Stari koncept je predviđao da sami podignemo konkurentnost rafinerija i drugih segmenata NIS-a. Da je model primenjen 2002. sada bi već bio završen investicioni ciklus i mi bismo imali najbolje rafinerije u regionu. U tom slučaju ne bi bila potrebna ograničenja uvoza nafte jer niko ne bi imao interes da je prerađuje po višoj ceni u inostranstvu.

Da li je NIS imao pare za takav poduhvat?

- NIS je imao resurse za to 2002, ali je država ispumpala sredstva iz kompanije koja su se akumulirala posle odluke o zabrani uvoza derivata. Osim toga, NIS je u poslednje vreme suočen sa neralno niskim cenama derivata, a na teret komppanije padaju i troškovi obaveznih rezervi, što je jedinstven slučaj u Evropi. U drugim zemljama država o svom trošku čuva rezerve nafte, a kod nas to čini Naftna industrija.

Zastupate interese malih akcionara u C-Marketu, gde je na delu igra gluvih telefona između poslovodstva i deoničara. Slično se dešava i u nekim drugim preduzećima. Ima li šanse da te stvari izađu na čistac?

- Nenormalno je šta država dozvoljava pojedinim direktorima. Na delu je potpuno odsustvo pravovremene i oštre akcije, a bilo bi dovoljno samo na jednom primeru salomiti bahatost direktora, ostali bi se povukli. To se ne događa i zato ovo što mi radimo jeste pionirski poduhvat uspostavljanja vlasničkih prava.

Otkuda takvo stanje?

- Ono je lako objašnjivo. Iza svega stoji jedna nadstruktura kapitala koja je izvan i iznad zakona. Oni su, zapravo, vladajući sistem koji je u dosluhu sa ostacima starog bezbednostnog sistema. To je ključna moć u Srbiji koja lomi državne institucije. U takvoj situaciji političari ne vode državni posao, a njene institucije su samo poluge neformalnih centara moći, dok su direktori eksponenti interesa jačih igrača..

Kako ocenjujete privatizaciju u proteklih godinu dana?

- U ovom trenutku Vlada nema ozbiljna rešenja. Prodaje se ispod cene, što ilustruje primer Knjaza Miloša. Od 155.000 akcija, koliko je imala država, oni još nisu prodali 90.000 akcija, a sada ih daju po 18.720 dinara, što je mnogo ispod početne cene iz novembra od 23.000 dinara. 

Zvaničnici, ipak kažu da su zadovoljni privatizacijom.

- Kad oni pričaju o uspešnim prodajama, pominju, na primer, Delta banku. Kakve veze država ima s tim?Oni kažu da se privatizacija odvija dobro, ali kada bi se efekti analizirali od firme do firme, videlo bi se da se prodaja odvija ispod cene. Zato vlast beži u globalne cifre i statistike, izbegavajući priču o pojedinačnim slučajevima koji ukazuju da se prodaje ispod optimalne cene, odnosno da država nije dobar trgovac

Pojedini ministri ovih dana najavljuju pravi investicioni bum s jeseni. Da li vam to zvuči uverljivo?

- Mislim da uopšte nema osnova za to. U suštini, za prodaju su nam ostala još javna preduzeća i ona u kojima su stvari veoma komplikovane. Od većih državnih firmi koje vrede, tu su samo Telekom, Petrohemija i PKB. Neće se ništa dramatično dogoditi u ovoj godini jer ne postoji ništa što bi se dobro moglo prodati.

Dnevnik, avgust 2005.