Povodom napada botova na sajt www.danas.rs zbog teksta Momčila Grubača "Greh i vrlina Saše Jankovića" koji je objavljen u rubrici Pravo Danas, koja svakodnevno izlazi u listu Danas, juče sam napisao (i potpisao) svoj stav o ovoj pojavi s kojom se suočavaju urednici i administratori drugih protala.
Za tekst, sa prilično eksplicitno izrečenim stavovima (možete ga pročitati na ovom linku), kao mojim ličnim, tako i redakcije Danasa, bilo je za očekivati da će izazvati nekakvu pažnju. Međutim, jutros sam bio sasvim iznenađen kada sam uz pomoć naših "alata" koje koristimo za uređivanje sajta video brojke.
Za oko 12 sati od kada je tekst postavljen na našem portalu, pročitalo ga je više od 8.000 ljudi. Ništa sporno, štaviše, mogao bih da budem zadovoljan što je sadržaj čiji sam autor pobudio neočekivanu pažnju. Nije sporno ni sve ostalo, ali dozvolite mi da s vama podelim sledeće podatke.
Od tih oko 8.000 čitanja, tekst je ocenjen oko 6.000 puta (ocenjivanje tekstova na portalu www.danas.rs je moguće ocenama od 1 do 5, kao i vrednovanje komentara predznacima "+" ili "-". Prosečna ocena teksta 1,04, što će reći da kao autor nisam ni blizu prolazne ocene. Ali ni to nije nešto čime bih hteo da zamaram druge.
Najzanimljiviji podatak jeste da je oko podneva u našem CMS-u bilo devet strana sa komentarima na tekst koji sam napisao. Na svakoj strani se nalazi 50 komentara, što znači da je 450 puta komentarisan jedan, u principu, a sa stanovišta "gorućih društvenih tema" jedan sasvim sporedan tekst i fenomen kojim se on bavi.
Kolege i ja ne možemo da se otrgnemo utisku kako je i ovaj put, kao i u slučaju teksta Momčila Grubača, reč o "organizovanom komentarisanju", naročito ako se uzme da su skoro svi komentari bili negativno intonirani, kako prema listu Danas i portalu (zbog navodne cenzure), tako i prema meni.
Pošto je reč o anonimnim komentatorima, ne mogu da kažem (niti je bitno da bude utvrđeno) ko stoji iza masovnog postovanja. Nije bitan ni da li postoji ideološki predznak, odnosno da li eventualno neka politička partija ili druga organizacija stoji iza ove pojave.
Uostalom, satisfakcija mi je, a mislim i većini kolega u Danasu, što smo preko naših zvaničnih stranica na društvenim mrežama (Facebook, Twitter) dobili uglavnom podršku od osoba koje prate Danas, a koji se tamo najčešće predstavljaju stvarnim imenima i prezimenima.
Sasvim je izvesno da nešto mora da se radi. MI koji imamo stalno zaposlenje, mogli bismo zapravo da kažemo kako smo srećni zbog toga. Ali, pravi srećnici su oni koji istovremeno rade, pa još vole to što rade. Pitam se da li je to slučaj sa takozvanim "botovima". Ako jeste, onda svaka čast!
Pitam se i koliko su plaćeni. Valjda jesu. Jer ako rade samo zato da bi ih "nalodgodavac" potapšao po ramenu, eventualno rekao "bravo", onda je jedino objašnjenje da volonterski "investiraju" u bolju (sopstvenu) budućnost. Koju čekaju, sakriveni u svojoj anonimnosti, uz sendviče i sokove koje obezbeđuju nadređeni.
Barem sam tako čuo! E sad, da li je istina...
Objavljeno na: LinkedIN
Povodom napada botova na sajt www.danas.rs zbog teksta Momčila Grubača "Greh i vrlina Saše Jankovića" koji je objavljen u rubrici Pravo Danas, koja svakodnevno izlazi u listu Danas, juče sam napisao (i potpisao) svoj stav o ovoj pojavi s kojom se suočavaju urednici i administratori drugih protala.
Za tekst, sa prilično eksplicitno izrečenim stavovima (možete ga pročitati na ovom linku), kao mojim ličnim, tako i redakcije Danasa, bilo je za očekivati da će izazvati nekakvu pažnju. Međutim, jutros sam bio sasvim iznenađen kada sam uz pomoć naših "alata" koje koristimo za uređivanje sajta video brojke.
Za oko 12 sati od kada je tekst postavljen na našem portalu, pročitalo ga je više od 8.000 ljudi. Ništa sporno, štaviše, mogao bih da budem zadovoljan što je sadržaj čiji sam autor pobudio neočekivanu pažnju. Nije sporno ni sve ostalo, ali dozvolite mi da s vama podelim sledeće podatke.
Od tih oko 8.000 čitanja, tekst je ocenjen oko 6.000 puta (ocenjivanje tekstova na portalu www.danas.rs je moguće ocenama od 1 do 5, kao i vrednovanje komentara predznacima "+" ili "-". Prosečna ocena teksta 1,04, što će reći da kao autor nisam ni blizu prolazne ocene. Ali ni to nije nešto čime bih hteo da zamaram druge.
Najzanimljiviji podatak jeste da je oko podneva u našem CMS-u bilo devet strana sa komentarima na tekst koji sam napisao. Na svakoj strani se nalazi 50 komentara, što znači da je 450 puta komentarisan jedan, u principu, a sa stanovišta "gorućih društvenih tema" jedan sasvim sporedan tekst i fenomen kojim se on bavi.
Kolege i ja ne možemo da se otrgnemo utisku kako je i ovaj put, kao i u slučaju teksta Momčila Grubača, reč o "organizovanom komentarisanju", naročito ako se uzme da su skoro svi komentari bili negativno intonirani, kako prema listu Danas i portalu (zbog navodne cenzure), tako i prema meni.
Pošto je reč o anonimnim komentatorima, ne mogu da kažem (niti je bitno da bude utvrđeno) ko stoji iza masovnog postovanja. Nije bitan ni da li postoji ideološki predznak, odnosno da li eventualno neka politička partija ili druga organizacija stoji iza ove pojave.
Uostalom, satisfakcija mi je, a mislim i većini kolega u Danasu, što smo preko naših zvaničnih stranica na društvenim mrežama (Facebook, Twitter) dobili uglavnom podršku od osoba koje prate Danas, a koji se tamo najčešće predstavljaju stvarnim imenima i prezimenima.
Sasvim je izvesno da nešto mora da se radi. MI koji imamo stalno zaposlenje, mogli bismo zapravo da kažemo kako smo srećni zbog toga. Ali, pravi srećnici su oni koji istovremeno rade, pa još vole to što rade. Pitam se da li je to slučaj sa takozvanim "botovima". Ako jeste, onda svaka čast!
Pitam se i koliko su plaćeni. Valjda jesu. Jer ako rade samo zato da bi ih "nalodgodavac" potapšao po ramenu, eventualno rekao "bravo", onda je jedino objašnjenje da volonterski "investiraju" u bolju (sopstvenu) budućnost. Koju čekaju, sakriveni u svojoj anonimnosti, uz sendviče i sokove koje obezbeđuju nadređeni.
Barem sam tako čuo! E sad, da li je istina...
Objavljeno na: LinkedIN
Нема коментара:
Постави коментар