Kad nije drugačije, možda bismo mogli da kažemo da nije loše ni ovako: oni koji to mogu da priušte ili koji imaju šta da (po)kažu, skoknu par puta godišnje do svima nam dragog Jadrana. Rovinj ili Portorož, letnja predsezona ili podsezona, sasvim je svejedno jer pitoreskni mediteranski gradići tokom poznatih regionalnih festivala koji okupljaju poslenike kreativne industrije tada dobijaju jedan nesvakidašnji impuls života. Umesto gužve koju prave turisti i preplitanja raznih jezika, tada ova mesta prosto pogodi cunami kreativnosti. Pa ako još neko iz naše zemlje osvoji nagradu, onda i mi zajedno sa (našim) nagrađenima možemo da budemo zadovoljni.

Međutim, jednom novinskom tekstu preti preterano približavanje granici sopstvenog besmisla ako ne sadrži problemski momenat oko kojeg se gradi priča i ako se pretvori u puko konstatovanje. A u ovom slučaju reč je o nečemu što nas vodi "iza scene", "ispod haube", dakle do činjenice koja je očigledna, ali o kojoj se uopšte ne priča, barem ne u širem društvenom kontekstu. A ta činjenica je kratka i jasna: Srbija nema festival kreativne industrije! Nema ga kao što ga imaju Slovenija ili Hrvatska, na primer, gde smo rado viđeni gosti, gde se sa dozom nostalgije osećamo kao kod kuće iako, a ta je činjenica stara skoro četvrt veka - to više nismo. Sledi i pitanje: zašto naša zemlja nema smotru kreativaca?

Imamo sreću da su o ovome hteli da pričaju predstavnici tri poznate agencije iz Srbije. Iako ćete do kraja teksta shvatiti da se u mnogo čemu ne slažu, očigledno je tema bila dovoljno inspirativna da kažu svoje mišljenje. Sagovornici su nam: Jana Rastovac Savić, kreativna direktorka u agenciji McCann Beograd, Svetlana Ćopić, kreativna direktorka u agenciji New Moment, i Veljko Golubović, izvršni kreativni direktor agencije Saatchi & Saatchi. Radne sredine iz kojih dolaze dokazani su brendovi za sebe, agencije koje su ovenčane brojnim nagradama na pominjanim regionalnim, ali i onim evropskim i svetskim festivalima. Uz to, naši sagovornici su na čelu najkreativnijih sektora u svojim agencijama.

- Festivali su važni u svakoj kreativnoj oblasti, a u advertajzingu još malo više. Naime, osim potrebe da se prepozna i nagradi kvalitet, koja je prirodna u svakom kreativnom radu, reklamnim festivalima se pripisuju i dve dodatne zasluge - podizanje kreativnih standarda na celoj sceni, kao i čuvena “edukacija klijenata”. Naime, opšteprihvaćeno je stanovište po kome festivali doprinose tome da klijenti shvate značaj kreativnosti i šta ona može da donese njihovom brendu, učinivši ih ne samo vidljivijim već i uzbudljivijim i poželjnijim - kaže Svetlana. Dakle, ona ukazuje na tri aspekta: nagrađivanje kvaliteta, podizanje kreativnih standarda i edukacija klijenata.

Sa njome se po ovom pitanju nedvosmisleno slažu Jana i Veljko. Festivali kreativaca su važni baš kao i svi drugi susreti u kojima mogu da razmenjuju iskustva, saznaje nešto novo i kreiraju trendovi in vivo. Svaka branša se na ovaj način razvija po širini i dužini jer konkurencija obavezuje nabolje. Osim toga, Veljko primećuje: da festivali nisu važni, ne bi postojali. A u sferi kreativne industrije stvorili su ih oni koji se tim poslom bave više od 100 godina zato da bi podigli značaj svog rada i učinili za sebe ono što inače rade za svoje klijente. Dakle, ako smo se složili da su festivali kreativne industrije neophodni, dolazimo i do pitanja: zašto ih nema kod nas?

- Ne verujem da u jednom propalom i korumpiranom društvu, u kojem kreativnost nikada nije bila nešto posebno poštovana, treba da postoji ovakva vrsta festivala. Nismo mi još uvek za to dovoljno zreli. Godišnja priznanja su sasvim dovoljna za nivo i kvalitet komunikacije u Srbiji - kaže Veljko. Jana misli sasvim suprotno: kaže da smo kao sredina sazreli i spremni za dobar, moderan i kvalitetan festival kreativne industrije, osmišljen i vođen od strane nove generacije kreativaca, koja veruje u filozofiju kolaboracije. "Ne znam šta čekamo. Možda da ovaj tekst osvane u novinama", dodaje ona.

Naši sagovornici su saglasni da ne može biti uzbudljivog i velikog festivala bez uzbudljive i velike scene. "Mi ne možemo da budemo veliki, ali možda možemo da budemo uzbudljiviji", kaže Svetlana. A da bi scena bila uzbudljiva, treba da postoji zdrava konkurencija, želja da se idejama bude bolji, otvorenost i spremnost da se igra u svetskoj ligi. Ali, vratimo se u naše dvorište i prebrojmo glasove protiv ili u prilog domaćem kreativnom festivalu: Veljko - protiv, Jana - za, Svetlana - za pod određenim uslovima.

- Pomisao da u Srbiji sada nastane klasičan festival takmičarskog tipa koji bi bio relevantan na evropskom nivou je zabavna, ali ne mnogo realna. Festivali su veoma ozbiljna industrija u kojoj se vrti ogroman novac - kaže Svetlana. Slažemo se sa njom kada kaže da je evropsko festivalsko nebo gusto popunjeno i festivali godinama i decenijama grade kredibilitet i uticaj. S druge strane, ona ne isljučuje mogućnost da u Srbiji iznikne festival kreativnosti koji bi bio zanimljiv, pre svega na regionalnom i na evropskom nivou - ali dodaje da bi bilo moguće samo uz neku nesumnjivo dobru inovaciju.

(Samo)edukacija

Jedan od aspekata festivala bio bi i edukacija samih agencija. Festivali pokazuju i ljudima u agencijama čime raspolažu i šta mogu. Kreativnost zahteva fokus, stalni rad, ozbiljnu posvećenost cele ekipe. Kada se dođe do velike ideje, onda i mali klijent može da bude velik, u smislu vidljivosti, značaja, uticaja. A mnogo velikih ideja i velikih klijenata čine jednu snažnu scenu. Tek takva scena može da ima isti takav festival - kaže Svetlana.

Kuća, dvorište...

- Hteli mi to ili ne, naša emotivna, nesvesna pripadnost je još uvek ona teritoriji bivše države. Ako je Srbija kuća, region je dvorište. Prirodni prostor razvoja, gravitacije, razumevanja, razmene. U nedostatku lokalnog festivala, region najviše podseća na dnevnu sobu u kojoj se dobro osećamo. Mi se, istovremeno, već nekoliko godina igramo i na ulici, na sceni velikih svetskih festivala, na našu veliku radost, sa dobrim rezultatima. Svet je veliki i mali u isto vreme, I to je odlično - kaže Jana.

Jana nastavlja konstatacijom da ukoliko bismo imali dobro osmišljen, hrabar festival koji slavi nešto posebno u kreativnom izrazu, on bi bio jednako atraktivan za sve. "Slovenija i Hrvatska su ponudile more i miris soli. Trebalo bi da razmišljamo šta bismo mi pružili regionu i šire", kaže, ali ipak dodaje da bi festival za početak trebalo da okupi najbolje iz Srbije, a potom bi ga svakako trebalo proširiti i na region. Slažemo se sa njom kada pretpostavlja da bi kolege iz susednih zemalja sa velikim zadovoljstvom, uzbuđenjem i sentimentom dolazile na dobar događaj u Beogradu. Uzgred, ona smatra da bi iza takvog festivala trebalo da stoji esnafsko udruženje profesionalaca u industriji, a ne grupa agencija ili komore.

S druge strane, Veljko ne krije rezervu pa uslovno kaže da ako bi i postojalo takvo takmičenje, iza njega bi trebalo da stoje nezavisni pojedinci, preduzimljivi ljudi koji bi imali jasan interes od toga. I zaista, festivalske manifestacije u bilo kojoj sferi često prate tračevi, ponekad i otvoreni skandali, a uplitanje agencija, komora i udruženja moglo bi da dovede do interesnog haosa u kojem bi svi očekivali nešto za sebe. Ishod bi bio porazan i verovatno bi takva manifestacija bila jednokratnog karaktera. "Kao što se već i desilo pre deset godina", priseća se Veljko.

On je odlučio da u vezi sa našom temom bude do kraja sumnjičav, pa je tako i u pogledu regionalnog karaktera potencijalnog festivala: "Postoji u svetu puno regionalnih festivala koji pokušavaju da se nametnu kao ozbiljni, drugačiji, svežiji, ali na kraju svi oni zavise od moćnih sponzora koje uspeju da privuku. Ne mogu da se setim nijednog koji bi stao iza takvog projekta kod nas." Osim sumnjičavosti, Veljko ukazuje i na jedan veoma pragmatičan aspekt: regionalnost nije cilj po sebi. Uspeh neke agencije iz regije na nekom bitnom internacionalnom festivalu može biti motiv, ali kreativci žele da se takmičite sa najboljima u svetu, a ne samo sa agencijama iz susednih država. U tom smislu potencijal tih regionalnih događaja je u velikoj meri i način za dolaženje do novog biznisa.

- Ono u šta kreativci ubeđuju svoje klijente možda bi trebalo i sami da primene po ovom pitanju: svaki festival je brend i potrebno je da bude po nečemu poseban, izuzetan, da pruži nešto drugačije. Time se vraćamo na temu inovacije. Na primer, Andrew Rawllins, osnivač Epica Awards, izgradio je svojevremeno najveći evropski festival na bazi samo jedne ideje: da žiri bude nezavisan, sačinjen ne od predstavnika agencija, već od urednika magazina najznačajnijih magazina o advertajzingu i komunikacijama. Da je napravio samo još jedan u mnoštvu festivala, kakve bi on imao šanse pored, recimo, Kana - postavlja pitanje Svetlana.

___________________________________________

Dobra knjiga

Marketing - Novi pogled na staru veštinu

Naslov: Marketing Research Paperback – November 29, 2014

Autor: Ronald D Chavis (Author)

Izdavač: Create Space Independent, 29. novembar 2014.

Jezik: English

Upravo nam stiže knjiga Ronalda D Čavisa koja po obimu nije velika, ali kroz koju autor pokušava da u "novom ključu", dakle uzimajući u obzir razvoj ove dinamične oblasti, objasni njen aktuelni trenutak. "Marketing je proces komuniciranja vrednosti proizvoda ili usluge ka kupcu i korisniku, sa svrhom da mu se ta roba ili usluga proda", jedna je od definicija koju navodi u knjizi, a druga je naizgled sasvim jednostavnija: "Marketing je upravljanje profitabilnim odnosima sa korisnicima".

Kroz 12 tematskih celina Čavis se bavi ulogom marketinga u tržišnim uslovima, ali i u širem društvenom kontekstu, zatim marketingom kao autonomnim sistemom. Pokušava da utvrdi funkcije marketinga na osnovu kojih vrši unutrašnju klasifikaciju. Kao posebnu oblast autor tretira cenovnu politiku, nastojeći da odgovori šta je to cena, zatim brendiranje i pakovanje, iza čega sledi promocija (pobrojao je moguće forme), ali ne zaboravlja ni istraživanje kao važan aspekt u postizanju efikasnosti.