U Srbiji čak 53 odsto stanovnika nikada ne sprovodi fizičke vežbe ili to čini manje od jednom mesečno, pokazuje istraživanje koje je sproveo ekspertski centar „McCann Truth Central Beograd” kao deo globalnog projekta. Kako smo i navikli, i po ovom pitanju smo među najslabije rangiranim. A i među onima koji vežbaju, 72 procenta to čini radi trenutnih benefita (mršavljenje, na primer), dok samo 28 odsto to radi zbog dugoročnih blagodeti. I treba li onda da čudi što čak 83 odsto ispitanika u Srbiji kaže da nisu zadovoljni načinom svoga života, dok je globalni prosek 25 odsto. Naravno da ne čudi. Razlozi za nevežbanje su priča za sebe: najčešće navode nedostatak vremena, zatim sledi nedostatak volje, odnosno lenjost, dok neki kažu da nemaju s kime da vežbaju.

Istraživanje čiji rezultati su predstavljeni polovinom meseca u Beogradu ticali su se velnesa (wellnes) kao koncepta koji treba da obezbedi, kako fizičko, tako i psihičko zdravlje. A u tom pogledu, podaci nedvosmisleno pokazuju da u našoj zemlji, niti znamo šta je ovaj koncept u celini, ali i da smo kao društvo skloni da uzroke za nepostizanje većeg nivoa opšteg psihofizičkog blagostanja prvenstveno tražimo u spoljašnjim faktorima. Po mišljenju ispitanika neprijatelj broj jedan za dosezanje velnesa je ekonomska situacija, odnosno nedostatak novca. Međutim, kada su pitani da navedu šta sve rade za svoj lično blagostanje, ispostavilo se da su to najčešće male stvari za koje nije potrebno mnogo novca, ali je potreban trud i čvrsta volja.

- Koncept velnesa je prilično složen i podrazumeva psiho-bio-socijalni sklad pojedinca. Istraživanje koje je naš ekspertski centar sproveo pokazuje da većina nas ne razume taj koncept i da mu pristupamo parcijalno i površno. Dve stvari su ključne za postizanje velnesa: znanje šta sve utiče na naš njega i volja da ono što znamo i primenimo. Istraživanje potvrđuje da trenutno u Srbiji ne postoji, ni jedno, ni drugo - kaže Željka Mićić, menadžer za analitiku i razvoj u agenciji „McCann Beograd“ i dodaje: "Ako govorimo o pojedinačnim aspektima velnesa i krenemo od fizičke aktivnosti koja je vrlo česta asocijacija na ovaj koncept, otkrivamo zabrinjavajuće podatke za Srbiju i možemo da kažemo da smo nacija koja ne vežba."

Ono po čemu smo ipak blizu proseka su optimalne godine za postizanje velnesa. Reč je o tridesetim - 32 u Srbiji, globalno 34. Zemlje koje značajno odstupaju su, na primer, Turska (23 godine) ili Japan (44 godine). Međutim, baš pomenuti Japan spada u vrh kada je reč o razvijenosti velnesa kao koncepta, naravno i prakse. Društvo mu čine Kina, Švajcarska, Sjedinjene Države. Ako je za utehu, nju bismo mogli da ponudimo ženama: kako u svetu, tako i kod nas se smatra da one lakše mogu da postignu opšte zadovoljavajuće stanje po pitanju fizičkog i psihičkog zdravlja. A muškarci? Pa, i druga istraživanja su pokazala da u Srbiji ima priličan broj ugojenih ili umereno ugojenih, naročito među muškarcima. Da li to znači da "snažniji pol" kvari velnes-statistiku?

_______________________________________________

Pogledajte: Male priče o velikim pesmama

Kako je nastala i zašto je postala popularna pesma "Ja i Bobi Mekgi" u izvođenju Dženis Džoplin (VIDEO) sa tekstom na engleskom i srpskom i pratećom pričom