Sindrom "Kuba": Kao na razglednici
20:35Letovanje na Kubi nije baš jeftino. Ali, oni koji su tamo bili kažu da vredi svake pare. Zbog toga što je priroda prema ovom karipskom ostrvu bila izuzetno darežljiva, mnogi kažu da je Kuba istinski raj na zemlji. Zbog političkog sistema i poluvekovnog prkosa obližnjim Sjedinjenim Državama, Kubu zovu i Ostrvom Slobode. U svakom slučaju, odmor u ovoj zemlji donosi iskustvo koje je teško uporediti sa bili čim drugim. Zato Kubu opsedaju armije turista iz celog sveta
Kažu da na Kubu treba otići što pre jer kada jednom veliki talas promena
zapljusne biser Kariba, ona će dospeti na dugačku listu jednoličnih turističkih
odredišta. Rečeno bez okolišanja, ako jednog dana padne režim braće Fidela i
Raula Kastra, tranzicija kakvu je video istok Evrope će progutati mnogo od
onoga što Kuba danas jeste. Ostaće „samo” predivne plaže, bujna priroda i
ugodna klima kakvu nude ostale destinacije u Karibima, na Mediteranu, Dalekom
Istoku.
Ostrvo Slobode punih 50 godina istrajava na revolucionarnom putu. Kuba je
zato izložena višedecenijskim sankcijama Sjedinjenih Država koje su udaljene
manje od 200 kilometara. Kubanci ne znaju za „blagodeti” potrošačkog društva, i
dalje se voze automobili stari više od pola veka, luksuz je čak i mobilni
telefon. Ali ipak, to je zemlja gracioznog siromaštva: iako niko nema mnogo, za
sve je obezbeđen stan, posao, školovanje. Nema političkih sloboda, ali ni
socijalnog raslojavanja, kriminala.
Ova ostrvska zemlja je površinom nešto veća od Srbije, sa 11 miliona
stanovnika je najnaseljenija karibska država. Priroda je bila darežljiva. Biloški
i geološki diverzitet je impresivan Na Ostvu raste oko 6.000 vrsta biljaka od
kojih su polovina entemične. Zbog tropske klime temperaturne oscilacije su
male, pa je tako januarski prosek 21 stepen Celzijusa, dok u julu beleže 27
stepeni. Doduše, u vazduhu ima dosta vlage, ali pridošlice se brzo
prilagođavaju.
Uslovi za turizam su vrhunski. Hoteli na Kubi su prvoklasni, u njima je
usluga najčešće na bazi „ol inkluziv”, ili na šeretskom srpskom rečeno „sve
džaba”. Naravno, daleko od toga da je džaba jer aranžmani za letovanje na ovom
karipskom ostrvu su prilično skupi. Ali, kada se odvaga kvalitet smeštaja,
mogućnosti za zabavu, sportske aktivnosti i izlete, pa se na sve to doda toplo
more tirkizne boje, plaže sa sitnim peskom i hladovina palmi, onda odmor na
Kubi vredi svaku paru.
Odmor, izleti, pazar
Postoji više odlično sređenih letovališta. Agencije iz Srbije uglavnom nude
aranžmane za Varadero, koji je sa pravom uvršten među najveća i najbolja
odredišta na celim Karibima. Međutim, Kuba ima još jakih turistički aduta. Prvoklasni
uslovi za odmor postoje, kako uz severnu obalu gde se osim Varadera nalaze Gladavaka,
zatim ostrva Santa Maria, Guilermo i Koko, kao i na južnom obodu Kube, a tamo
su Trinidad, Sinefuegos, ostrvo Largo…
Osim uživanja na plažama koje su definitivno kao sa razglednica, domaćini
nude i mnoštvo zanimljivih izleta. „Otiskivanje” iz hotela nije baš jeftino,
ali samo na izletima je moguće otkriti sve ono što Kuba jeste. Turisti, bez
obzira u kojem letovalištu odsedaju, obavezno posećuju Havanu. Kubanci
organizuju putovanja i do Santjaga de Kube, drugog po veličini grada u zemlji i
obližnjeg velikog parka prirode Bakonao, Santa Klare u središnjem delu ostrva,
Zaliva svinja…
Osim što odmaraju i uživaju, turisti na Kubi obavezno i šopinguju.
Najtraženije su cigare i rum. Agencije organizuju posete plantažama duvana i
fabrikama cigara. Oni koji su otkrili finese turističke ponude Kube kažu da je
takav pazar po pravilu nepovoljan po turiste i preporučuju da se u solo
aranžmanu krene u potragu za kvalitetnim cigarama. Na ostrvu je moguće kupiti i
brojne originalne suvenire.
Azurna plaža
Varadero se smestio oko 140 kilometara istočno od Havane, na malom poluostrvu
širokom tek 1.000 metara, a dugom oko 20
kilometara. Toliko se proteže i plaža koju prekriva sitni beli pesak. Zbog boje
mora za Varadero često kažu da je Azurna plaža. Poluostrvo od matičnog ostrva
deli veštački kanal, ono je sa jedne strane okrenuto ka Vratima Floride kroz
koja se ulazi u Meksički zaliv, sa druge ka zalivu Kardenas. U središtu je
veliki park, na „špicu” rezervat prirode.
Tradicija bavljenja turizmom seže do druge polovine 19. veka. Ipak,
značajniji iskorak je napravljen sa prvom regatom održanom pre tačno 100
godina, nešto kasnije krenulo se i sa izgradnjom hotela. Bogataši iz SAD su
uskoro počeli da kupuju nekretnine na poluostrvu, pa je Varadero dobio status
ekskluzivnog letovališta. Tamo su do pobede revolucije 1959. odsedali mnogi
poznati likovi iz Amerike, između ostalih i Al Kapone.
Varadero je, kao što je već rečeno, jedno od najvećih letovališta na
Karibima. U nekoliko desetina prvoklasnih hotela godišnje se „okrene” oko pola
miliona gostiju. Oni dobijaju vrhunsku uslugu na bazi „sve uključeno”. Osim
„švedskog stola” na kome zna da bude i više od 20 različitih jela, takvi
aranžmani podrazumevaju slobodan pristup svim sadržajima: bazenima u kojima su
„tropikal-barovi” (neograničeno konzumiranje pića), teretanama, salonima za
ulepšavanje…
Kadilak i lada
U Havani, prestonici Kube živi oko dva miliona stanovnika što je čini
najnaseljenijim gradom Kariba. Smestila se oko zaliva do kojeg su Španci
doplovili pre tačno 500 godina, 1509. Sledeće stižu prvi kolonisti, a 1515.
osnovana je Havana. Na njenim fasadama moguće je uočiti tri različite faze u
razvoju grada. Staro gradskoj jezgro je nastalo u skladu sa manirima španske
gradnje, prva polovina 20. veka ostavila je tragove američkog uticaja, a onda
je usledila faza socrealizma.
Ulice Havane su živopisne. Po njima se kreću stari američki automobili iz
predrevolucionarnog doba, zajedno sa ruskim „moskvičima” i „ladama”, kao i
najnovijim kolima. Osim po starom delu grada, treba prošetati i avenijom
Maleham koja se proteže osam kilometara uz obalu u četvrti Vedado. Na ovoj
aveniji smešteni su veliki hoteli Nacional, Rivijera, Havana. Zapadnije od
Vedada je Miramar, rezidencijalni kvart sa luksuznim kućama gde je većina
ambasada.
Od znamenitosti svakako treba videti Kapitol koji je sa svojom velikom
kupolom jedno od glavnih arhitektonskih obeležja u gradu. Kapitol je izgrađen
1929. kao sedište parlamenta. Danas je u njemu sedište Kubanske akademija
nauka, kao i Muzej nacionalne istorije. U ovom zdanju je impozantna Statua
Republike, treća po veličini u svetu kada je reč o skulpturama u zatvorenom
prostoru. Nedaleko odatle je i stara predsednička palata u kojoj je smešten
Muzej revolucije.
Statua Isusa Hrista koji blagosilja Havanu, nalik na onu u Rio de Žaneiru smeštena je na drugoj obali zaliva u odnosu na
staro gradsko jezgro. Kip visok 20 metara napravljen od mermera iz Italije,
postavljen je 1958. Impozantne su i grobnice na groblju Kristobal Kolon koje je
aktivno više od sto trideset godina. Tamo se nalazi skoro milion grobnica, ovo
groblje je svojevrsni muzej na otvorenom i jedno je od najpoznatijih u
Latinskoj Americi
Ljudi
Na Kubi žive pripadnici svih rasa. Najbrojniji su belci hispanjolskog
porekla, tamo su i potomci nekadašnjih robova dovedenih iz Afrike, naravno i
starosedeoci, te oni koji su ponikli iz međurasnih veza. Pošto se na Ostrvu
mnogo drži do školovanja (srednja škola je obavezna za sve), Kubanci su veoma obrazovani.
Oni su kulturni, nenasrtljivi, ali istovremeno srdačni, susretoljubivi.
Zaposleni u letovalištima drže se devize da je gost uvek u pravu.
Постови
0 коментара